Према процени из 2017. у граду је живело 1.137.100 становника. Део је шире англомерације Западног Мидлендса, која има укупно 2.440.986 становника (попис 2011)[4] и обухвата околне градове попут Солихала и Волверхемптона. Шира Бирмингемска метрополитанска област друга је по величини у Уједињеном Краљевству, с више од 3,7 милиона становника.[6][7] Бирмингем се често назива „другим градом” Уједињеног Краљевства.[8][9][10] Популарни назив за становнике Бирмингема је Брамиз (Brummies), а град има надимак Брам, према дијалекатском имену града: Брамагем. Веома је разнолик етнички и културно. У граду, осим Енглеза и Ираца, живе многи Индијци, Пакистанци, црнци са Кариба и Кинези.
На подручју Бирмингема још су Римљани изградили путеве и велику тврђаву. У раном средњем веку место се помиње као мало англосаксонско село. Током 12. века град је добио пијацу и развио се у мали, али просперитетни трговачки град.
За време индустријске револуције (тј. од средине 18. века), Бирмингем је нагло израстао у индустријски центар. За разлику од већине других индустријских градова тог времена, на пример Манчестера, индустрија у Бирмингему се заснивала на малим радионицама, а не на великим фабрикама и млиновима.
Крајем 19. века, број становника је достигао пола милиона. Бирмингем је добио статус града 1889. године указом краљице Викторије, а 1900. отворен је универзитет.
Град је био доста уништен бомбардовањима у Другом светском рату, али је обновљен у стилу савремене бетонске архитектуре, која је дала лошу репутацију граду. У последње време градски центар је преобликован и делимично рестауриран.
Привреда града се данас заснива на производњи возила (фабрика Ровер), електричних уређаја, пластике, хемије и стакла. Све важнији део економије чине услуге. Бирмингем је други по величини европски центар за осигурање. Две од четири највеће британске банке основане су у Бирмингему (Lloyds и HSBC). Веома је значајан туризам, нарочито конференцијски.
^Према транскрипционом систему Твртка Прћића, правилнији облик је „Бермингам”. Међутим, Правопис српског језика из 2010. наводи облик „Бирмингем” као укорењен. Иван Клајн у свом Речнику језичких недоумица назива варијанту „Бирмингем” уобичајеном.
^Временска станица се налази око 7 miles (11 km) од центра града.
^Вредности израчунате из сирових дугорочних месечних података.
Hodder, Mike (2004). Birmingham: the hidden history. Stroud: Tempus Publishing. ISBN978-0-7524-3135-2.
Holt, Richard (1986). The early history of the town of Birmingham, 1166–1600. Dugdale Society Occasional Papers. Oxford: Printed for the Dugdale Society by D. Stanford, Printer to the University. ISBN978-0-85220-062-9.
Jones, Peter M. (2008). Industrial Enlightenment: Science, technology and culture in Birmingham and the West Midlands, 1760–1820. Manchester: Manchester University Press. ISBN978-0-7190-7770-8.
Leather, Peter (2001). A brief history of Birmingham. Studley: Brewin Books. ISBN978-1-85858-187-3.