1917

• 30. 12. 1916 - 4. 1. 1917 Austrougarsko-bugarska operacija čišćenja okoline Blaževa kod Brusa (paljevine, streljanja) - prva u nizu brutalnih operacija.
• 1. 1. (19. 12. '16. po j.k.) - Raspućinovo telo pronađeno u Nevi.
• 9. 1. - Sinajsko-palestinska kampanja: Bitka kod Rafe - Britanci porazili poslednji veći turski garnizon na Sinaju.
• 6 - 7. 1. - Rimska konferencija o situaciji u Grčkoj - bez jasnih odluka, Solunski front ostaje ali bez pojačanja.
• 11. 1. - Kingslandska eksplozija u fabrici municije u Nju Džerziju, navodno delo nemačkih sabotera.
• januar - Brigadir Milo Matanović na čelu crnogorske izbegličke vlade nakon ostavke Andrije Radovića.
• 21. 1. - Jak zemljotres na Baliju, 1500 mrtvih, uglavnom u posledičnim klizištima.
• 23. 1. - Rumunski front: neuspešni bugarski pokušaj prelaska močvara kod Tulcee - front se zatim stabilizuje (ranije tokom meseca rumunsko-ruske snage izgubile Brăilu i Focșani).
• 25. 1. - Danska prodaje svoj dio Djevičanskih otoka SAD-u za 25 miliona US$ (ulaze u posjed krajem ožujka).
• 30. 1. - Ekspedicija protiv Pancha Ville: američke trupe se povlače iz Meksika neostvarenog cilja.

• 1. 2. - Nemačka objavljuje da nastavlja neograničeno podmorničko ratovanje, dva dana kasnije SAD prekidaju diplomatske odnose.
• februar, početkom - Između Čačka i Novog Pazara poginuo četnički vođa Uroš Kostić Rudinac (Rudinski)^[1].
• 5. 2. - Usvojen Ustav Meksika, prvi koji ističe socijalna prava.
• 13. 2. - Mata Hari uhapšena u Parizu pod optužbom za špijunažu (streljana u oktobru).
• 17. 2. - Francuski brod SS Athos torpedovan kod Malte, 754 mrtvih.
• 21. 2. - Napadom na Nekhl dovršeno savezničko osvajanje Sinaja.
• 21. 2. - SS Mendi potonuo nakon sudara u La Manšu sa 646 ljudi, uglavnom crnih Južnoafrikanaca.
• 22. 2. - Na savetovanju u Obiliću kod Leskovca odlučeno da se 11. marta digne ustanak (samo Kosta Pećanac protiv)^[2]; mnogi vojni obveznici su već pobegli u šume zbog bugarske regrutacije, ustanak počinje i bez vojvoda.
• 23. 2. - Mesopotamska kampanja generala Mauda: Britanci se vratili u Kut.
• 24. 2. - SAD dolaze u posjed Zimmermanovog telegrama: Nemačka nudi savezništvo Meksiku i podršku za povratak Teksasa, Novog Meksika i Arizone.
• 24. 2. - Milinko Vlahović razbio Bugare na Bojniku.
• 26. 2. - Toplički ustanak: ustanici ušli u Kuršumliju, Kosta Vojnović naređuje dva dana kasnije da se digne Toplica.

• 2. 3. - Oslobođeno Prokuplje, pet dana kasnije i Blace od Austrougara.
• 2. 3. - Jones–Shafrothov zakon daje američko državljanstvo Portorikancima.
• 8. 3. (23. 2. po j.k.) - Počinje Februarska revolucija u Rusiji: žene demonstriraju u Petrogradu zbog nestašice hrane, štrajk i neredi.
• 8. 3. - Početak bugarskog napada na topličke ustanike, austrougarski od 12. 3..
• 8. 3. - Britanci zauzeli Bagdad.
• 11. 3. - Šef vlade Meksika Venustiano Carranza izabran za predsednika (do 1920).
• 12. 3. - Pobuna Petrogradskog garnizona prerasta u ustanak, vlast će preuzeti s jedne strane Petrogradski sovjet, s druge Privremena vlada.
• 12. 3. - Solunski front: početak Bitoljske bitke (Bitka na Crvenoj steni) - neuspela francuska ofanziva.
• 14. 3. - Razbijen jedan austrougarski odred kod Blaca ali Bugari ušli u Prokuplje.
• 14. 3. - Naređenje br. 1 Petrogradskog sovjeta: vojnim jedinicama neće upravljati oficiri već vojnički komiteti - rušenje discipline.
• 15. 3. (2. 3. po j.k.) - Car Nikolaj II abdicirao: prvo u korist sina Alekseja, zatim brata, velikog vojvode Mihajla. Duma proglasila Privremenu vladu Rusije (Georgij Lavov na čelu do jula).
• 16. 3. - Austrougari u Kuršumliji - zvanične akcije još desetak dana uz teške represalije, ukupno 20.000 ubijenih. Otpor se nastavlja i dalje (Vojinović na Kopaoniku, Vojin Marjanović kod Aleksandrovca itd.), do jeseni čete u svim krajevima Srbije.
• 17. 3. - Objavljen manifest označenog cara Mihaila II: poziva narod da se prikloni Privremenoj vladi, prihvatiće presto ako tako odluči predviđena Konstituanta.
• 17. 3. - U Kijevu osnovana ukrajinska Centralna Rada na čelu sa Mihajlom Gruševskim.
• 19. 3. - Nemci na Zapadnom frontu se povukli na "Hindenburgovu liniju".
• 22. 3. - Na Mladence, Bugari ubijaju po 40 ljudi u četiri mesta u Srbiji: Barje, Babičko i Slatina kod Leskovca i Aleksandrovo kod Niša.^[3]
• 25. 3. - Gruzijska pravoslavna crkva se odvaja od ruske.
• 25. 3. - Sikstova afera: car Karlo I. preko zeta Siksta od Burbon-Parme ušao u tajne pregovore sa Francuskom (otkriveno u aprilu '18).

• 26. 3. - Prva bitka kod Gaze: Britanci ušli u grad ali se morali povući.
• 31. 3. - U Parizu osnovan Crnogorski odbor za narodno ujedinjenje ("sa Srbijom i ostalim srpskim, hrvatskim i slovenačkim zemljama").
• mart - Francuzi guše Kaosenov ustanak Tuarega u severnom Nigeru.

• 6. 4. - SAD objavljuju rat Njemačkoj.
• 6. 4. - Rascep među nemačkim socijaldemokratima: osnovana Nezavisna socijaldemokratska partija Njemačke.
• 9. 4. - Lenjin sa saradnicima kreće iz Švajcarske u Rusiju, kroz Nemačku prolaze Plombiranim vagonom.
• april - maj - Nivellova ofenziva na Zapadnom frontu:
  • Bitka kod Arrasa (1917), saveznička ofanziva postiže uspeh ali ne i proboj. Kanađani se istakli na na Vimy Ridge.
  • Druga bitka na Eni: velike francuske žrtve ne donose proboj, dolazi do pobuna i smene glavnokomandujućeg Nivella.
• 16. 4. (3. 4. po j.k.) - Lenjin sa saradnicima pred ponoć stiže u Rusiju, na Finsku stanicu u Petrogradu. Sutradan u "Pravdi" objavljuje Aprilske teze: protiv Privremene vlade, "sva vlast sovjetima".
• 17 - 30. 4. - Black fortnight ("crne dve nedelje"), Britanci zbog podmornica izgubili 400.000 tona brodova. Uvođenje sistema konvoja u junu će smanjiti gubitke.
• 19. 4. - Druga bitka kod Gaze je britanski poraz, sledi šestomesečna Pat-pozicija u južnoj Palestini.
• 23. 4. - Nemački Program iz Kreuznacha - aneksije na istoku i zapadu, morske baze, kolonije^[4].
• 26. 4. - Sporazum iz Saint-Jean-de-Maurienna o italijanskom talu na Bliskom istoku (tj. Anadoliji).

• 3. 5. (20. 4. po j.k.) - Aprilska kriza u Rusiji: dolazi do masovnih demonstracija nakon što je ino. ministar Pavel Miljukov obećao saveznicima da će nastaviti rat.
• 4. 5. - Britanski brod SS Transylvania potopljen u Đenovskom zalivu, 412 mrtvih.
• 10. 5. - 8. 5. - Deseta bitka na Soči: neuspešna italijanska ofanziva, imaju 160.000 mrtvih i ranjenih.
• 7 - 12. 5. (24 - 29. 4. po j.k.) - VII (Aprilska) Sveruska konferencija Ruske socijaldemokratske radničke partije (boljševika) - prihvaćene Lenjinove Aprilske teze, izabran 9-člani CK (Lenjin, Zinovjev, Staljin, Kamenjev i dr.).
• 13. 5. - 13. 10. - Djevojčici Lúciji Santos i njenim rođacima se navodno ukazuje Gospa Fatimska.
• 14. 5. - Pećanac napao žel. stanicu Ristovac, srušio železnički most na Moravi, kasnije će zapaliti Bosilegrad^[5].
• 14 - 15. 5. - Bitka u Otrantskim vratima: uspjeh Austro-ugarske ratne mornarice u svojoj najvećoj bitci, protiv Otrantskog baraža.
• 15. 5. - Predsednik vlade Matanović kralju Nikoli: "krajnje vrijeme" za ujedinjenje sa Srbijom, ali on to i dalje izbegava.
• 15. 5. - Philippe Pétain postaje komandant francuske vojske, prvi zadatak je oporavak borbenog morala.
• maj - Niz štrajkova u britanskoj industriji.
• 18. 5. (5. 5. po j.k.) - Razrešenje Aprilske krize: u Privremenu vladu ulaze menjševici i eseri, Kerenski ministar rata.
• 18. 5. - Zakon o selektivnoj službi (Selective Service Act) daje predsedniku SAD ovlašćenje da regrutacijom stvori nacionalnu vojsku za učešće u ratu (počinje u junu).
• 23. 5. - Italijanska vojska povratila kontrolu nad Milanom od anarhista i antiratnih revolucionara, 50 mrtvih.
• 23. 5. - Smenjen kineski premijer Duan Qirui koji je želeo objaviti rat Nemačkoj.
• 24. 5. - Charles Vyner Brooke postaje treći i poslednji beli radža Kraljevine Sarawak.
• 26. 5. - Grad Mattoon, Illinois opustošen tornadom, najmanje 100 mrtvih.
• 27. 5. - Donesena prva sveobuhvatna kodifikacija kanonskog prava u Katoličkoj crkvi (na snazi od svibnja 1918).
• 30. 5. - Ponovo se okupilo Carevinsko vijeće u Beču. Svibanjska deklaracija - Jugoslovenski klub zahtjeva ujedinjenje zemalja u kojima žive Slovenci, Hrvati i Srbi pod dinastijom Habzburg-Lotringen.

• maj - jun - Četovođe Đorđe Ćamilović i Milan Dečanski ubijene zbog novca (simptom demoralizacije nakon gušenja Topličkog ustanka)^[6].

• 1. 6. - Pobune u francuskoj vojsci: pešadijski puk zauzeo grad Missy-aux-Bois i proglasio antiratnu vladu. Kasnije tokom meseca vojne vlasti preduzimaju masovna hapšenja i suđenja.
• 4. 6. - Dodeljene prve Pulitzerove nagrade.
• 5. 6. - Završen Solunski proces, osuđeni Apis i dr..
• 7. 6. - Britanci započinju Bitku kod Messinesa detonacijom 19 velikih mina ispod nemačkih rovova.
• 8. 6. - Katastrofa u rudniku Speculator u Montani, stradalo 168 rudara.
• 11. 6. - Grčki kralj Konstantin I napušta zemlju pod pritiskom Antante, presto dobija sin Aleksandar (do 1920). Venizelosova vlada je proširena na celu zemlju.
• 11. 6. - Nakon Matanovićeve ostavke, novi crnogorski predsjednik vlade u izbjeglištvu je Evgenije Popović (lojalan Nikoli).
• 13. 6. - Bombarderi Gotha G.IV izveli prvi avionski napad na London - 162 mrtvih, uključujući 16 dece u osnovnoj školi.

• 14. 6. - Rumunska skupština u Jašiju izglasala agrarnu reformu kojom bi seljaci dobili dva miliona hektara zemlje i izbornu reformu za univerzalno pravo glasa.
• 16. 6. - 7. 7. - Prvi Sveruski kongres Sovjeta radničkih i vojničkih deputata, dominiraju provladine stranke.
• 23. 6. - Regent Aleksandar imenovao homogenu radikalsku vladu u izbeglištvu (demokrate Davidović, Drašković i Marinković istupili zbog osude Apisa).
• 23. 6. - Ukrajinska Centralna Rada proglašava autonomiju u okviru Rusije.
• 26. 6. - Streljanje crnorukaca - pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis i majori Ljubomir Vulović i Rade Malobabić (biće rehabilitovani 1953).
• 29. 6. - Antun Mihalović imenovan hrvatskim banom (do 1919, posljednji ban).
• 30. 6. - Grčka ulazi u rat na strani Antante.

• 1. 7. - Rasni neredi u East St. Louis, Illinois, između 40 i 100 mrtvih.
• 1. 7. - Gen. Zhang Xun proglasio restauraciju cara Puyia, ali pokušaj propao već 12-og. Za premijera se zatim vraća Duan Qirui a Kina ulazi u Prvi svetski rat.
• 1 - 19. 7. - Ofanziva Kerenskog vodi ruskoj vojnoj katastrofi.
• 6. 7. - Arapski ustanak (1916-18): Auda ibu Tayi i T. E. Lawrence zauzeli Aqabu.
• 10. 7. - Heinrich Clam-Martinic novi vojni guverner u Crnoj Gori, nakon von Webenaua.
• 12. 7. - Deportacija iz Bisbeeja: 1300 rudara-štrajkača, njihovih pristalica pa i slučajnih prolaznika nezakonito deportovano iz mesta Bisbee, Arizona.
• 13. 7. - Nemački kancelar Theobald von Bethmann Hollweg dao ostavku pod pritiskom vojne komande i Rajhstaga, nasleđuje ga Georg Michaelis (do kraja oktobra).
• 16 - 20. 7. - Julski dani u Petrogradu: vlada razbila demonstracije vojnika i radnika, progon boljševika, Lenjin pobegao u Finsku.
• 17. 7. - Britanska kraljevska kuća promenila je svoje ime Saxe-Coburg and Gotha u Windsor zbog antinemačkog raspoloženja u zemlji.
• 17. 7. - Nemački Rajhstag izglasao Mirovnu rezoluciju (predlagači Matthias Erzberger, Eduard David, Friedrich Ebert i Philipp Scheidemann).
• 18. 7. - Posljednje žene i djeca pokupljeni sa otoka Clippertona nakon propasti meksičke kolonije.
• 20. 7. - Krfska deklaracija kojom su Jugoslavenski odbor i srpska vlada u izbjeglištvu dogovorile principe na temelju kojih će se stvoriti buduća Kraljevina SHS.
• 20. 7. - Austrougarska akcija protiv Koste Vojnovića na Jastrepcu.
• 20. 7. - Parlament Finske objavljuje da preuzima carski suverenitet - ruska privremena vlada to ne priznaje i ubrzo raspušta parlament.
• 21. 7. - Aleksandar Kerenski na čelu ruske privremene vlade (do novembra).
• 22. 7. - Sijam objavio rat Centralnim silama.
• 22. 7. - 1. 8. - Bitka kod Mărăşti je rumunsko-ruska pobeda, neiskorišćena zbog sloma ruske ofanzive.
• 24. 7. - Kosta Vojnović naišao na bugarsku poteru, izmakao u šumu (Bugari prvi put koriste "protivčete").
• 31. 7. - 10. 11. - Bitka kod Passchendaela (Treća flandrijska bitka ili Treća bitka kod Ypresa) je saveznička ofanziva na Zapadnom frontu.

• 1. 8. - Papa Benedikt XV. objavio mirovni plan u sedam točaka.
• 2. 8. - Demonstracije mornara jednog broda u Wilhelmshavenu, dvojica vođa streljana.
• 10. 8. - U Španiji počinje generalni štrajk u organizaciji socijalista i anarhista - razbijen posle tri dana uz 70 mrtvih.
• 15. 8. - U Lozani osnovan Poljski nacionalni komitet.
• avgust - Lenjin piše knjigu "Država i revolucija" (objavljena u maju 1918).
• c. avgust - Žene sa sela se okupile na Ilidžanskoj pijaci, protestuju zbog oduzimanja stoke, došlo do sukoba sa policijom.^[7]
• 18 - 19. 8. - Veliki solunski požar 1917. uništava trećinu grada.
• 20. 8. - 18. 9. - Uspešna francuska ofanziva kod Verdena.
• 25. 8. - Narodna pobuna u Torinu protiv gladi i rata, u represiji ubijeno 50 ljudi.
• avgust - septembar - Druga bitka kod Oituza i kod Mărăşeşti su neuspele ofanzive centralnih sila protiv rumunskih pozicija.

• 2. 9. - Osnovana Nemačka otadžbinska partija, delom prekursor nacista.
• 3. 9. - Nemci bez otpora ušli u Rigu, posle Bitke na Jugli.
• 5 - 12. 9. - Stokholmska konferencija antiratnih socijalističkih partija.
• 9 - 13. 9. - "Kornilovljeva afera" ili puč: gen. Lavr Kornilov pokušao uzeti vlast.
• 14. 9. (1. 9. po j.k.) - Proglašena Ruska Republika (traje do Oktobarske revolucije/udara).
• 15. 9. - "Septembarska izjava" vođa slovenačkih stranaka i ljubljanskog biskupa Jegliča - podrška Majskoj deklaraciji i Jugoslovenskom klubu.
• 17. 9. - Vojnovićevo pismo stiglo u srpsku Vrhovnu komandu - ovi 29. 10. šalju poruku Pećancu da obustavi svaku akciju^[8]. Pokret otpora u Srbiji se osipa tokom jeseni ali traje i dalje.
• 29. 9. - 20. 10. - Operacija Albion: Nemci zauzimaju Zapadnoestonski arhipelag.

• 8. 10. - Boljševici prevladali u Petrogradskom sovjetu (Lav Trocki na čelu od 22. 9.).
• 8. 10. - Ford počinje prodaju traktora Fordson, za $750 (oko $17.100 iz 2023; četiri godine kasnije cena smanjena na $395,^[9] ekv. oko $7.000).
• 9. 10. - Fuad I postaje sultan Egipta (kralj od 1922, vlada do 1936).
• 12. 10. - Prva bitka kod Passchendaela je najkrvaviji dan za Novozelanđane u istoriji: poginulo oko 845 vojnika, oko jednog promila nacionalne populacije.
• 13. 10. - "Čudo Sunca" u Fátimi.
• 15. 10. - Streljana Mata Hari, osuđena zbog špijunaže u korist Nemačke.
• 16. 10. - Kosta Vojnović upao u bugarsko-austrougarsku zasedu, izvukao se ranjen uz velike gubitke.
• 15 - 18. 10. - Istočnoafrika kampanja: Bitka kod Mahiwe je nemačka pobeda u današnjoj Tanzaniji, ali po cenu velikih gubitaka.
• 19. 10. - Uspostavljeni diplomatski odnosi između Srbije i Portugala.
• 23. 10. - Boljševički Centralni komitet glasao za prevrat, izabran prvi Politbiro
• 23 - 27. 10. - Bitka kod La Malmaisona je francuski uspeh, zauzet greben Chemin des Dames.
• 24. 10. - 12. 11. - Bitka kod Kobarida (Caporetta): potučena italijanska vojska.
• 26. 10. - Brazil objavljuje rat Centralnim silama nakon što je torpedovano nekoliko njihovih brodova.
• 29. 10. - Kapetan II klase Jovan Ilić i pilot-narednik Siniša Stefanović avionom donose poruku sa solunskog fronta u Srbiju ali Bugari ih zarobili.
• 29. 10. - Osnovan Petrogradski vojno-revolucionarni komitet, prvi od v-r. komiteta koji će odigrati znatnu ulogu u uspostavljanju sovjetske boljševičke vlasti.
• 31. 10. - Britanska Južnopalestinska ofanziva počinje zauzećem Beershebe, čime je okončana pat-pozicija.

• 1. 11. - Tvrdi konzervativac Georg von Hertling je novi nemački kancelar, prvi partijski političar na tom mestu (do oktobra 1918).
• 2. 11. - Balfourova deklaracija: Britanija podržava jevrejski nacionalni dom u Palestini uz razumevanje da prava ostalih neće biti ugrožena.
• 2. 11. - Sporazum Lansing-Ishii: dvosmislena američko-japanska izjava o integritetu Kine.
• 7. 11. (25. 10. po j.k.) - Oktobarska revolucija u Rusiji kojom je uspostavljen prvi komunistički režim na svijetu; ovo se smatra i početkom Ruskog građanskog rata (do 1922-23).
• 7 - 9. 11. - Drugi Sveruski kongres Sovjeta: menjševici i desni eseri su ga napustili na početku, što omogućuje diktaturu boljševika; doneseni Dekreti o miru, o zemlji, o štampi, o punoj vlasti Sovjeta, o obrazovanju radničke i seljačke vlade.
  • Privremena vlada: Savet narodnih komesara, predsednik je Lenjin. Od 12. 11. Aleksandra Kolontaj je prva žena ministar.
• 7. 11. - Britanci zauzeli Gazu.

• 8 - 13. 11. - Uspešan Kijevski boljševički ustanak uz pomoć Ukrajinske Centralne rade.
• 10. 11. - Italijani nakon povlačenja zauzeli novi položaj na Pijavi.
• 15. 11. - "Noć terora" u Virdžiniji: u zatvoru pretučene sufražetkinje iz grupe Silent Sentinels.
• 15. 11. - Sovjetska vlada donela Deklaraciju prava naroda Rusije: jednakost i suverenost, pravo na samoopredeljenje sa otcepljenjem,
• 16. 11. - Britanci zauzeli Jafu.
• 16. 11. - Georges Clemenceau na čelu francuske vlade (do 1920).

• 20. 11. - 7. 12. - Bitka kod Cambraia, razglašena kao prva u kojoj su masovno korišćeni tenkovi - početni britanski dobici uglavnom izgubljeni u nemačkom kontranapadu.
• 22. 11. - Proglašena autonomija Ukrajinske Narodne Republike.
• 23. 11. - Boljševici objavili Sykes-Picotov sporazum iz 1916, Manchester Guardian preneo tri dana kasnije.
• 23. 11. - Nemački general Paul von Lettow-Vorbeck potisnut iz nemačke Tanganjike u portugalski Mozambik.
• 24. 11. - Devetorica policajaca u Milwaukeeju poginula od bombe.
• 25. 11. (12. 11. po j.k.) - Održani izbori za Rusku ustavotvornu skupštinu (zakazani pre oktobarskog udara): 370 mandata za Esere (Socijalističke revolucionare), 175 za Boljševike (jaki u urbanim sredinama i među vojnicima), mnogo manje za ostale.
• 25. 11. - Bitka kod Ngomanoa: Nemci iz Tanganjike porazili Portugalce u Mozambiku.
• 26. 11. - U Montrealu osnovana NHL.
• 28. 11. - U Tbilisiju osnovan Zakavkaski komesarijat umesto ranijeg Specijalnog komiteta.

• decembar - Annie Besant došla na čelo Indijskog nacionalnog kongresa.
• 3. 12. - Pušten u promet Quebečki most, najduži konzolni most na svetu (dva puta se rušio tokom gradnje).
• 5. 12. - Vojni udar Sidónija Paisa u Portugalu.
• 6. 12. -  Finska proglasila nezavisnost od Rusije (sovjetska vlada priznala 31. 12.).
• 6. 12. - Sudar i požar na francuskom brodu s teretom eksploziva izaziva eksploziju u Halifaxu, procenjene snage između 2,4 i 2,9 kilotona TNT, najjača pre nuklearnog doba, poginulo oko 2.000 ljudi.
• 7. 12. - SAD objavile rat Austrougarskoj.
• 9. 12. - Usled povlačenja ruskih trupa, Rumunija prisiljena potpisati Fokšanjsko primirje sa Centralnim silama.
• 10. 12. - Jadransko bojište: talijanski torpedni čamci potopili SMS Wien u tršćanskoj luci, stradalo 46 mornara.
• 11. 12. - Gen. Edmund Allenby ulazi u jerusalimski Stari grad (opasnost za Jerusalim traje do 30. 12.).
• 12. 12. - Železnička nesreća u Saint-Michel-de-Maurienne: voz sa vojnicima iskliznuo iz šina u Francuskoj i zapalio se - 700 mrtvih.
• 13. 12. - Ruski monarhisti proglasili Alašku Autonomiju u današnjem Kazahstanu (do 1920).
• 15. 12. - U Brest-Litovsku potpisano Primirje između Sovjetske Rusije i Centralnih sila - stupa na snagu dva dana kasnije, vojnici se razilaze kućama.
• 15. 12. - Proglašena Moldavska Demokratska Republika (ujedinila se sa Rumunijom sledećeg aprila).
• 17. 12. (23. 12.?) - Kosta Vojnović stradao u borbi sa Bugarima u selu Grgure kod Blaca.
• 18. 12. - Kavkaska kampanja: sklopljeno Erzindžansko primirje.
• 20. 12. - Boljševici osnovali ČEKA-u ("Sveruska vanredna [črezvičajnaja] komisija za borbu sa kontrarevolucijom i sabotažom").
• 22. 12. - Osnovan Odbor za norme nemačke industrije, kasniji DIN.
• 22. 12. - Počinju mirovni pregovori u Brest-Litovsku.
• 30. 12. - Britanski brod HMT Aragon potopljen kod Aleksandrije, 610 mrtvih.

• Izmerena udaljenost do zvezde Proxima Centauri.
• Snimljene prve fotografije "Vila iz Cottingleyja".

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1917.

• 5. 1. - Jane Wyman, glumica († 2007)
• 23. 1. - Dušan Kostić, književnik († 1997)
• 23. 1. - Milan Žeželj, narodni heroj, general-pukovnik JNA († 1995)
• 24. 1. - Ernest Borgnine, glumac († 2012)
• 25. 1. - Ilja Prigožin, fiziko-hemičar, nobelovac († 2003)
• 26. 1. - Neven Šegvić, arhitekt († 1992)

• 1. 2. - James Harry Lacey, britanski letački as († 1989)
• 4. 2. - Yahya Khan, pakistanski general i predsednik († 1980)
• 6. 2. - Zsa Zsa Gabor, glumica († 2016)
• 11. 2. - Sidney Sheldon, pisac († 2007)
• 21. 2. - Ivo Vitić, arhitekt († 1986)
• 25. 2. - Anthony Burgess, književnik († 1993)
• 27. 2. - John Connally, guverner Teksasa († 1993)

• 20. 3. - Vera Lynn, glumica i pevačica († 2020)
• 27. 3. - Cyrus Vance, američki političar († 2002)

• 5. 4. - Robert Bloch, pisac († 1994)
• 8. 4. - Vjenceslav Richter, arhitekt († 2002)
• 12. 4. - Džemal Bijedić, predsjednik SIV († 1977)
• 25. 4. - Ella Fitzgerald, džez-pevačica († 1996)
• 26. 4. - I. M. Pei, arhitekta († 2019)

• 1. 5. - Danielle Darrieux, francuska glumica († 2017)
• 3. 5. - Kiro Gligorov, član Predsedništva SFRJ, predsednik Makedonije († 2012)
• 21. 5. - Raymond Burr, kanadski glumac
• 29. 5. - John F. Kennedy, predsjednik SAD († 1963)

• 7. 6. - Dean Martin, pevač, glumac, zabavljač († 1995)
• 9. 6. - Eric Hobsbawm, historičar († 2012)
• 14. 6. - Vlado Dapčević, pristalica Informbiroa († 2001)
• jun - Veljko Lukić Kurjak, narodni heroj († 1944)

• 4. 7. - Manolete, matador († 1947)
• 15. 7.. — Robert Conquest, britanski historičar († 2015)
• 17. 7. - Kenan Evren, turski general i predsednik († 2015)
• 18. 7. - Henri Salvador, pevač († 2008)

• 6. 8. - Robert Mitchum, glumac († 1997)
• 11. 8. - Dik Browne, tvorac "Hogara Strašnog" († 1989)
• 15. 8. - Óscar Romero, salvadorski nadbiskup († 1980)
• 18. 8. - Caspar Weinberger, američki političar († 2006)
• 22. 8. - Većeslav Holjevac, narodni heroj, general-potpukovnik JNA, gradonačelnik Zagreba († 1970)
• 22. 8. - John Lee Hooker, bluz-muzičar († 2001)
• 25. 8. - Mel Ferrer, glumac († 2008)
• 28. 8. - Jack Kirby, stripadžija († 1994)

• 11. 9. - Ferdinand Marcos, predsednik Filipina († 1989)
• 15. 9. - Zdravko Čelar, narodni heroj († 1942)
• 20. 9. - Fernando Rey, glumac († 1994)

• 9. 10. - Đoko Jovanić, narodni heroj, general-pukovnik JNA († 2000)
• 10. 10. - Thelonious Monk, džez-pijanista († 1982)
• 12. 10. - Radojka Lakić, narodni heroj († 1941)
• 15. 10. - Arthur M. Schlesinger, Jr., historičar († 2007)
• 17. 10. - Mehmedalija Mak Dizdar, bosanski pesnik († 1971)
• 17. 10. - Sumner Locke Elliott, australijski pisac
• 21. 10. - Dizzy Gillespie, džez-trubač († 1993)
• 22. 10. - Joan Fontaine, glumica († 2013)
• 28. 10. - Ivan Šibl, narodni heroj, političar († 1989)
• 30. 10. - Nikolaj Ogarkov, maršal SSSR († 1994)

• 14. 11. - Park Chung-hee, predsednik Južne Koreje († 1979)
• 19. 11. - Indira Gandhi, indijska premijerka i državnica († 1984)
• 20. 11. - Robert Byrd, dugogodišnji senator SAD († 2010)

• 6. 12. - Kamal Jumblatt, libanski političar († 1977)
• 16. 12. - Arthur C. Clarke, engleski pisac († 2008)
• 21. 12. - Heinrich Böll, književnik, nobelovac († 1985)
• 29. 12. - Aleksa Čelebonović, slikar († 1987)

• Bosa Milićević, članica KPJ († 1940)
• Vjećeslav Cvetko - Flores, učesnik Španskog rata i NOB, narodni heroj († 1941)
• Esad Midžić, narodni heroj († 1942)
• Walter Kraus, austrijski slikar, žrtva Jasenovca († 1945)
• Milorad Vukojičić, osuđen za ratne zločine, svetac SPC († 1945)
• Halim Malkoč, imam, saradnik okupatora († 1947)
• Koči Dzodze, albanski političar († 1949)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1917.

• 10. 1. - Buffalo Bill, legenda Divljeg zapada (* 1846)
• 16. 1. - George Dewey, admiral mornarice SAD (* 1837)
• 22. 1. - Jovan Ilkić, arhitekta (* 1857)

• feb. - Uroš Kostić Rudinac, gerilski vođa
• 2. 2. - Ilija Gojković, srpski general (* 1854)
• 8. 2. - Anton Haus, austrougarski veliki admiral (* 1851)
• 10. 2. - John William Waterhouse, slikar (* 1849)
• 16. 2. - Octave Mirbeau, novinar, književnik (* 1848)
• 21. 2. - Fred Mace, filmski glumac (* 1878)

• 8. 3. - Ferdinand von Zeppelin, proizvođač letelica (* 1838)
• 9. 3. - Vojislav Novičić, srpski pilot (* 1886)
• 17. 3. - Franz Brentano, filozof, psiholog (* 1838)
• 31. 3. - Emil von Behring, bakteriolog, nobelovac (* 1854)

• 1. 4. - Scott Joplin, regtajm-muzičar (* 1867/68)
• 14. 4. - Ludvik Lazar Zamenhof, začetnik esperanta (* 1859)
• 22. 4. - Marijan Varešanin, AU general, bivši guverner BiH (* 1847)
• 30. 4. - Prota Milan Đurić, srpski političar (* 1844)

• 7. 5. - Albert Ball, engleski letački as (* 1896)
• 17. 5. - Radomir Putnik, srpski vojskovođa (* 1847)
• 17. 5. - Charles Brooke, beli radža Saravaka (* 1829)
• 20. 5. - Philipp von Ferrary, filatelista (* 1850)
• 21. 5. - Mara Šarić, slikarica (* 1861)
• 23. 5. - Ranavalona III., bivša kraljica Madagaskara (* 1861)
• 29. 5. - Vladislav Petković Dis, srpski pesnik (* 1880)
• 29. 5. - Evgenije Dumča, srpski trgovac i dobrotvor (* 1838)

• 14. 6. - Thomas W. Benoist, avijatičar, proizvođač, pionir putničke avijacije (* 1874)
• 18. 6. - Titu Maiorescu, rumunski književnik i političar (* 1840)
• 22. 6. - Jevgenij Bauer, ruski filmski režiser (* 1865)
• 26. 6. - Osuđeni na Solunskom procesu:
  • Dragutin Dimitrijević Apis, oficir-zaverenik (* 1876)
  • Ljubomir Vulović, oficir-zaverenik (* 1876)
  • Rade Malobabić, crnorukac

• 13. 7. - Lazar Dunđerski, veleposednik, dobrotvor (* 1833)
• 24. 7. - Esad Kulović, bivši gradonačelnik Sarajeva (* 1859)
• 27. 7. - Emil Teodor Koher, švajcarski hirurg, nobelovac (* 1941)
• 30. 7. - Bogdan Radenković, crnorukac (* 1874)

• 11. 8. - Vladimir Gaćinović, mladobosanac (* 1890)
• 13. 8. - Eduard Buchner, hemičar, nobelovac (* 1860)
• 20. 8. - Adolf von Baeyer, hemičar, nobelovac (* 1835)
• 30. 8. - Alan Leo, astrolog, teozof (* 1860)

• 9. 9. - Boris Štjurmer, bivši ruski premijer (* 1848)
• 11. 9. - Georges Guynemer, francuski letački as (* 1894)
• 14. 9. - Sejfudin Kemura, šeih, publicista^[10]
• 15. 9. - Kurt Wolff, nemački letački as (* 1895)
• 23. 9. - Werner Voss, nemački letački as (* 1897)
• 25. 9. - Frano Supilo, hrvatski političar (* 1870)
• 27. 9. - Edgar Degas, francuski slikar (* 1834)

• 9. 10. - Sarah Aaronsohn, špijunka (* 1890)
• 13. 10. - Florence La Badie, filmska glumica (* 1888)
• 15. 10. - Mata Hari, plesačica i špijunka (* 1876)
• 22. 10. - Bob Fitzsimmons, bokser (* 1863)

• 8. 11. - Milutin Bojić, srpski književnik (* 1892)
• 11. 11. - Liliuokalani, bivša havajska kraljica (* 1838)
• 15. 11. - Émile Durkheim, sociolog (* 1858)
• 17. 11. - Auguste Rodin, vajar (* 1840)
• 26. 11. - Elsie Inglis, bolničarka (* 1864)

• 20. 12. - Eric Campbell, filmski glumac (* 1879-80)
• 23. 12. - Kosta Vojinović, vođa gerile (* 1891)
• 24. 12. - Ivan Goremikin, bivši ruski premijer (* 1839)

• Stevan Radić, književnik, pedagog (* 1863)
• Feliks Barušić, književnik (* 1864)
• Vladimir Totović, filmski režiser i glumac (* 1898)

• Fizika: Charles Glover Barkla (otkriće karakteristične Rentgenove radijacije elemenata, → rendgenska spektroskopija)
• Kemija: nije dodeljena
• Fiziologija i medicina: nije dodeljena
• Književnost: Karl Adolph Gjellerup (raznolika i bogata poezija, nadahnuta visokim idealima) i Henrik Pontoppidan (autentični opisi današnjeg života u Danskoj)
• Mir: Međunarodni odbor Crvenog križa

• Istorija srpskog naroda, knjiga 6, tom 2, SKZ 1983.

Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar

1917 na Wikimedijinoj ostavi