Џ (ћириличко)

ћириличко слово
Ћириличко слово Џ
Слова словенских језика
АА́А̀А̄БВГ
ҐЃДЂЕЀЕ́
Е̄ЁЄЖЗЗ́Ѕ
ИЍИ́ІЇЙЈ
КЌЛЉМНЊ
ОО́О̀ŌПРС
С́ТЋУУ́У̀Ў
ФХЦЧЏШЩ
ЪЫЬЭЮЯ
Слова несловенских језика
ӐӒӘӚӔҒҔ
ӺӶГ̧Г̑ԀԂ
ԬԪӖӁҖӜ
ԄӞҘЗ̌З̱З̣Ԑ
ӠЗ́ԆӢҊӤ
ҚӃҠҞҜԞԚ
ӅԒԠԈԔӍӉ
ҢӇԨҤԢԊӦ
О̃ӨӪҨԤҦҎ
Р̌ԖҪԌҬԎ
ӮӰӲҮҮ́ҰХ̑
ҲӼӾҺҴҶ
ӴӋҸҼҾ
Ы̄ӸЫ̆ҌӬЭ̆Э̄
Э̇Ю̆Ю̈Ю̄Є̈Я̆Я̄
Я̆Я̈ԘԜӀ
Историјска слова
ѺѸѠѼѾ
ҀѢѤѦѪ
ѨѬѮѰѲֹѴѶ
Диграфи ћирилице
Сва слова ћирилице

Слово Џ је двадесет и девето слово српске ћирилице.

Први пут се појављује у 15. веку, у румунској ћирилици, као измењена форма слова Ч.[1] Српски преписивачи су почели да га употребљавају у 17. веку. Вук Стефановић Караџић је вратио слово Џ у српску ћирилицу.[2]

Слово Џ се употребљава у српском, македонском, бошњачком, црногорском и абхаском језику.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Maretić, Tomislav (1899). Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika. Zagreb: Knjižara L. Hartmana. Приступљено 24. 10. 2022. 
  2. ^ Ђорђић, Петар (1971). Историја српске ћирилице: Палеографско-филолошки прилози (1. изд.). Београд: Завод за издавање уџбеника. 

Литература

уреди
  • Писменица сербскога їезика по говору простога народа, написана Вуком Стефановићем, сербиїанцем. У Виенни, 1814. У печатньи Г. Іоанна Шнирера. [Репринт: Краљево: ГИРО «Слово», 1984].
  • Први Српски Буквар. Написао Вук Стеф. Караџић, философије доктор… У Бечу, у штампарији Јерменскога намастира, 1827. [Репринт: Београд: Народна библиотека Србије, графичко предузеће «Зајечар», 1978.]
  • Иван Кочев, Иван Александров. Документи за съчиняването на «македонския книжовен език» // Македонски преглед (Macedonian review). Списание за наука, литература и обществен живот. Година XIV, книга 4 (София, 1991). Стр.

Спољашње везе

уреди