Антонио Ђовинаци

Возио је картинг у периоду од 2006 до 2010. године, а већ прве године освојио је шампионат Италије у серији 60cc и Европски шампионат у серији до 60 кубика.^[6]

Каријеру у формули почео је 2012. године, када се такмичио у Формула Пилота Кина серији.^[7] У дебитантској сезони освојио је титулу шампиона, са шест побједа. Такође је возио за БМВ у последњој рунди формула Абарх серије, на стази Монца. Побиједио је на двије трке, док је једну завршио на другом мјесту, али није добијао бодове у шампионату, јер је био гостујући возач.^[8]

У сезони 2013, такмичио се у Европској формули 3, за тим Дабл Р рејсинг.^[9] Прве бодове освојио је на стази Брендс хач, након што је прве двије трке завршио на деветом и 11 мјесту.^[10] Године 2014, прешао је у Карлин, са којим се такмичио у шампионату Европске формуле 3.^[11]

У сезони 2013 такође се такмичио у Британској формули 3, гдје му је сувозач био Шон Галел.^[12] Прву побједу у формули 3 остварио је на стази Силверстоун.^[13]

На дан 7. јула 2013. године, дебитовао је у Мастерс формула 3 серији, коју је завршио на десетом мјесту.^[14]

Године 2016, прешао је у тим Према рејсинг, гдје се такмичио у ГП2 серији, заједно са јуниорским возачем Ред була — Пјером Гаслијем.^[15]

Након слабог старта у прве двије трке, које је завршио ван зоне бодова, прву побједу остварио је на тркама у Бакуу, гдје је побиједио и на главној трци и у спринту, поставши први возач који је остварио дуплу побједу од Давидеа Валсекија 2012.

Пол позицију узео је на Спа Франкошампу, испред сувозача, Гаслија. Ђовинаци је побиједио у спринту, док је Гасли побиједио на главној трци.^[16][17] У Монци је узео пол позицију, али је дисквалификован због техничких проблема и стартовао је са последњег мјеста. На стазу је неколико пута излазило возило безбједности и Ђовинаци је успио да побиједи на трци.^[18]

Вођство у шампионату преузео је у Сепангу, гдје је остварио пету побједу, након обиласка Сергеја Сироткина у финишу.^[19] Гасли је преузео вођство након побједе у Абу Дабију и трку прије краја имао је 12 бодова предности.^[20] Последњу трку, на којој је побиједио Алекс Лин, завршио је испред Гаслија, који је освојио титулу са осам бодова испред Ђовинација.^[21]

Да је освојио шампионат, постао би први дебитант који је освојио титулу након Ника Хилкенберга 2009.^[22]

У септембру 2016. године, објављено је да ће Ђовинаци тестирати болид Ферарија у симулатору.^[23] У децембру исте године, промовисан је у трећег возача Ферарија.^[24] Пред почетак сезоне 2017 био је тест возач Заубера. Током Велике награде Аустралије, замијенио је Паскала Верлејна, који је током тренинга истакао да се не осјећа добро,^[25] након удеса који је имао на Трци шампиона 2017. На свом дебију у формули 1, завршио је на 12 мјесту.^[26] Постао је тако први Италијан у формули 1 од 2011. године, када су возили Јарно Трули и Витантонио Луици. Заубер је објавио да ће Ђовинаци замијенити Верлејна и на другој трци у сезони, Великој награди Кине, јер се Верлејн није опоравио. Ђовинаци је имао судар и у квалификацијама и на трци, због чега је морао да напусти трку.^[27] Током сезона 2017 и 2018, учествовао је у неколико сесија тестирања за Заубер.^[28]

Потписао је уговор са тимом Алфа Ромео за сезону 2019, гдје му је сувозач Кими Рејкенен, који је прешао у тим из Ферарија.^[29] Прву трку у сезони, Велику награду Аустралије, завршио је на 15 мјесту,^[30] док је Велику награду Бахреина завршио на 11 мјесту.^[31]

Алфа Ромео је задржао Ђовинација и Рејкенена за сезону 2021.^[32] Ђовинаци се квалификовао као 10. за Велику награду Монака, што је био његов први К3 наступ у години. Завршио је трку на 10. месту, постигавши први бод Алфа Ромеа у сезони .^[33] Наставио би ово са једанаестом у Азербејџану.^[34][35]

Ђовинаци је напустио Алфа Ромео на крају сезоне 2021.^[36]

Ђовинаци ће остати у сезони 2022. и такође ће служити као резервни возач Ферарија заједно са Миком Шумахером.^[37]

Ђовинаци би требало да се такмичи у Формули Е за Драгон Пенске Аутоспорт, заједно са Серђом Сетом Камаром. Он ће се придружити серији за сезону 2021–2022.^[38]

^† Ђовинаци је био гостујући возач и није освајао бодове.

(трке које су болдоване означавају пол позицију, трке које су искошене означавају најбржи круг)

Антонио Ђовинаци на Викимедијиној остави.

• Званични веб-сајт
• Профил на сајту driverdb.com