Ахајци (Хомер)
Ахајци (стгрч. Ἀχαιοί) представљају један од заједничких назива за Грке које Хомер користи у Илијади (598 пута) и у Одисеји. Други заједнички називи су Данајци (стгрч. Δαναοί, 138 пута у Илијади) и Аргивци (стгрч. Ἀργεῖοι, 182 пута у Илијади), док се по једном јављају називи Панхелени (стгрч. Πανέλληνες) и Хелени (стгрч. Ἕλληνες).[1] Све ове називе Хомер користи да би означио заједнички грчки идентитет.[2][3] У историјском периоду, Ахајци су били становници Ахаје, области на сјеверном дијелу Пелепонеза. Градови-државе ове области су касније формирали конфедерацију познату као Ахајски савез, која је била веома утицајна током 3. и 2. вијека прије н. е.
Хомерови и каснији Ахајци
уредиХомерови „дугокоси Ахајци“ су били дио микенске цивилизације која је доминирала Грчком од око 1600. п. н. е. до 1100. п. н. е. Међутим, у архајском и класичном периоду појам „Ахајци“ се односио на становнике много мање области која се звала Ахаја. Херодот је Ахајце са сјеверног Пелепонеза сматрао потомцима некадашњих Хомерових Ахајаца. Према Паусанији, који је писао у 2. вијеку, појам „Ахајци“ је придодат оним Грцима који су насељавали Арголиду и Лаконију. Међутим, није јасно на који је начин Хомер користио тај појам.[4]
Паусанија и Хородот преносе легенду да су Ахајце из њихове првобитне домовине протјерали Дорци током легендарне дорске најезде на Пелепонез. Ахајци су се тада преселили у област која је касније по њима названа Ахаја.
У науци још увијек нема консензуса о томе да ли су историјски Ахајци сродни Хомеровим Ахајцима и то је још увијек предмет расправе.
Референце
уредиЛитература
уреди- Beekes, Roberts Stephen Paul (2010). Etymological Dictionary of Greek: The Pre-Greek Loanwords in Greek. Leiden: Brill. ISBN 9789004174184.
- Beloch, Karl Julius (1893). Griechische Geschichte (Volume I). Strassburg and Berlin.
- Bryce, Trevor (1999). The Kingdom of the Hittites. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-924010-4.
- Cartledge, Paul (2011). Ancient Greece: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-960134-9.
- Finkelberg, Margalit (1988). „From Ahhiyawa to Ἀχαιοί”. Glotta. 66: 127—134.
- Güterbock, Hans G. (април 1983). „The Hittites and the Aegean World: Part 1. The Ahhiyawa Problem Reconsidered”. American Journal of Archaeology. Archaeological Institute of America. 87 (2): 133—138. JSTOR 504928. doi:10.2307/504928.
- Güterbock, Hans G. (јун 1984). „Hittites and Akhaeans: A New Look”. Proceedings of the American Philosophical Society. American Philosophical Society. 128 (2): 114—122. JSTOR 986225.
- Huxley, George Leonard (1960). Achaeans and Hittites. Oxford: Vincent Baxter Press.
- Kelder, Jorrit M. (2010). „The Egyptian Interest in Mycenaean Greece”. Jaarbericht "Ex Oriente Lux" (JEOL). 42: 125—140.
- Mellink, Machteld J. (април 1983). „The Hittites and the Aegean World: Part 2. Archaeological Comments on Ahhiyawa-Achaians in Western Anatolia”. American Journal of Archaeology. Archaeological Institute of America. 87 (2): 138—141. JSTOR 504929. doi:10.2307/504929.
- Meyer, Eduard (1884—1902). Geschichte des Altertums (Volume 1–5). Stuttgart-Berlin.
- Nagy, Gregory (2014). „The Heroic and the Anti-Heroic in Classical Greek Civilization”. Cambridge, MA: President and Fellows of Harvard College. Архивирано из оригинала 2016-05-20. г. Приступљено 2014-02-07.
- Prentice, William K. (April—June 1929). „The Achaeans”. American Journal of Archaeology. Archaeological Institute of America. 33 (2): 206—218. JSTOR 497808. doi:10.2307/497808. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - Scott, John A. (март 1925). „The Complexion of the Achaeans”. The Classical Journal. The Classical Association of the Middle West and South. 20 (6): 366—367. JSTOR 3288466.
- Windle, Joachim Latacz (2004). Troy and Homer: Towards a Solution of an Old Mystery. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-926308-0.