Брдска класификација на Ђиро д’Италији
Брдска класификација на Ђиро д’Италији је једна од другостепених класификација на етапној бициклистичкој трци, једној од три гранд тур трке — Ђиро д’Италији. У класификацији, водећи возачи преко означених брдских циљева добијају бодове на основу позиција и категорије успона. Успони су класификовани према тежини и позицији на којој се налазе у етапи, од прве категорије за најтеже, до четврте за најлакше. Највиша тачка до које Ђиро иде те године, успон са највећом надморском висином, означен је као Чима Копи, у част Фаусту Копију и на њему се добија највише бодова.[1]
 Плава мајица, која се додељује победнику брдске класификације | |
| Основне информације | |
|---|---|
| Спорт | друмски бициклизам |
| Такмичење | Ђиро д’Италија |
| Додељује се за | најбољег брдаша на Ђиро д’Италији |
| Изворно име |
|
| Друга имена |
|
| Историја | |
| Прва награда | 1933. |
| Број награда | 87 (до 2024) |
| Први победник |  Алфредо Бинда |
| Највише победа |
|
| Тренутни победник |  Тадеј Погачар (2024) |
Класификација је уведена 1933. од 1974. до 2011. лидер класификације је носио зелену мајицу, а од 2012. мајица је промењена у плаву (итал. maglia azzurra).
Историја
уредиБрдска класификација је додата на Ђиро 1933.[2] Прве године одржавања класификације, организатори су бирали успоне и прва три возача преко тих успона су добијала поене.[2] Алфредо Бинда је прешао први преко сваког успона и освојио је класификацију.[2] 1974. уведена је зелена мајица за лидера класификације.[3] Зелена мајица је на Ђиру кориштена до 2012. када је спонзор класификације, Медијоланум банка одлучила да промени мајици у плаву.[4]
Ђиро и брдску класификацију исте године освојило је десет возача:
- Алфредо Бинда 1933.
- Ђино Бартали 1936, 1936, 1947.
- Ђовани Валети 1938.
- Фаусто Копи 1949.
- Хуго Коблет 1950.
- Шарли Гол 1956, 1959.
- Еди Меркс 1968.
- Ендрју Хемпсен 1988.
- Марко Пантани 1998.
- Крис Фрум 2018.
Систем бодовања
уредиНа врху сваког брдског циља расположиви су поени за неколико првих возача који пређу преко циља. Број поена зависи од категорије брдског циља.
Систем бодовања је мијењат више пута,.а сваки пут је повећават број бодова који се додјељују. Систем је промијењен 2020. када су повећани бодови само за првопласираног преко брдског циља, за све категорије осим за брдске циљеви четврте категорије.
| Тип | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | Чима Копи | 50 | 30 | 20 | 14 | 10 | 6 | 4 | 2 | 1 |
| | 1 категорија | 40 | 18 | 12 | 9 | 6 | 4 | 2 | 1 | |
| | 2 категорија | 18 | 8 | 6 | 4 | 2 | 1 | |||
 | 3 категорија | 9 | 4 | 2 | 1 | |||||
| | 4 категорија | 3 | 2 | 1 | ||||||
Од 2015. до 2020. коришћен је следећи систем бодовања:[6]
| Тип етапе /место | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Чима Копи | 45 | 30 | 20 | 14 | 10 | 6 | 4 | 2 | 1 |
| 1 категорија | 35 | 18 | 12 | 9 | 6 | 4 | 2 | 1 | |
| 2 категорија | 15 | 8 | 6 | 4 | 2 | 1 | |||
| 3 категорија | 7 | 4 | 2 | 1 | |||||
| 4 категорија | 3 | 2 | 1 |
На тркама 2013. и 2014. користио се следећи систем бодовања:
| Тип етапе /место | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Чима Копи | 40 | 28 | 21 | 15 | 10 | 7 | 4 | 2 | 1 |
| 1 категорија | 32 | 20 | 14 | 10 | 7 | 4 | 2 | 1 | |
| 2 категорија | 14 | 9 | 6 | 4 | 2 | 1 | |||
| 3 категорија | 7 | 4 | 2 | 1 | |||||
| 4 категорија | 3 | 2 | 1 |
Систем бодовања који се користио до 2012.
| Тип етапе /место | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Чима Копи | 21 | 15 | 9 | 5 | 3 | 2 | 1 |
| 1 категорија | 15 | 9 | 5 | 3 | 2 | 1 | |
| 2 категорија | 9 | 5 | 3 | 2 | 1 | ||
| 3 категорија | 5 | 3 | 2 | 1 | |||
| 4 категорија | 3 | 2 | 1 |
Победници
уредиПобедници брдске класификације.[7][8]
- 2024.
Тадеј Погачар - 2023.
Тибо Пино - 2022.
Коен Бауман - 2021. Жефре Бушар
- 2020.
Рубен Гереиро - 2019.
Ђулио Чиконе - 2018.
Крис Фрум - 2017.
Микел Ланда - 2016. Микел Ниеве
- 2015. Ђовани Висконти
- 2014.
Хулијан Аредондо - 2013. Стефано Пираци
- 2012. Матео Работини
- 2011. Стефано Гарцели
- 2010.
Метју Лојд - 2009. Стефано Гарцели
- 2008. Емануеле Села
- 2007. Леонардо Пјеполи
- 2006. Хуан Мануел Гарате
- 2005.
Хосе Рухано - 2004.
Фабијан Вегман - 2003. Фреди Гонзалес
- 2002.
Хулио Алберто Перез - 2001. Фреди Гонзалес
- 2000. Франческо Касагранде
- 1999. Чепе Гонзалес
- 1998. Марко Пантани
- 1997. Чепе Гонзалес
- 1996. Маријано Пиколи
- 1995. Маријано Пиколи
- 1994.
Паскал Ришар - 1993. Клаудио Кјапучи
- 1992. Клаудио Кјапучи
- 1991. Ињаки Гастон
- 1990. Клаудио Кјапучи
- 1989. Луис Ерера
- 1988.
Ендру Хампстен - 1987. Роберт Милар
- 1986. Педро Муњоз
- 1985. Хосе Луис Наваро
- 1984. Лоран Фињон
- 1983.
Лусин ван Импе - 1982. Лусин ван Импе
- 1981. Клаудио Бортолото
- 1980. Клаудио Бортолото
- 1979. Клаудио Бортолото
- 1978. Или Сутер
- 1977.
Фаустино Фернандез - 1976. Андрес Олива
- 1975. Франсиско Галдос / Андрес Олива[н 1]
- 1974. Хосе Мануел Фуенте
- 1973. Хосе Мануел Фуенте
- 1972. Хосе Мануел Фуенте
- 1971. Хосе Мануел Фуенте
- 1970. Мартин ван ден Босхе
- 1969. Клаудио Микелото
- 1968. Еди Меркс
- 1967. Аурелио Гонзалес
- 1966. Франко Битоси
- 1965. Франко Битоси
- 1964. Франко Битоси
- 1963. Вито Таконе
- 1962. Анхелино Солер
- 1961. Вито Таконе
- 1960. Рик ван Лој
- 1959.
Шарли Гол - 1958. Жан Бранкар
- 1957. Рафаел Жеминијани
- 1956. Шарли Гол / Федерико Бамонтес[н 2]
- 1955. Гастоне Ненчини
- 1954. Фаусто Копи
- 1953. Пасквале Форнара
- 1952. Рафаел Жеминијани
- 1951. Луизон Бобе
- 1950. Хуго Коблет
- 1949. Фаусто Копи
- 1948. Фаусто Копи
- 1947. Ђино Бартали
- 1946. Ђино Бартали
- 1941—1945. Други светски рат
- 1940.
Ђино Бартали - 1939. Ђино Бартали
- 1938. Ђовани Валети
- 1937. Ђино Бартали
- 1936. Ђино Бартали
- 1935. Ђино Бартали
- 1934. Ремо Бертони
- 1933. Алфредо Бинда
Вишеструки победници
уредиУкупно је 15 бициклиста освојило брдску класификацију више од једног пута.[12]
| Позиција | Бициклиста | Укупно победа | године |
|---|---|---|---|
| 1. | Ђино Бартали | 7 | 1935, 1936, 1937, 1939, 1940, 1946, 1947 |
| 2. |  Хосе Мануел Фуенте | 4 | 1971, 1972, 1973, 1974 |
| 3. |  Фаусто Копи | 3 | 1948, 1949, 1954 |
| Франко Битоси | 1964, 1965, 1966 | ||
| Клаудио Бортолото | 1979, 1980, 1981 | ||
| Клаудио Кјапучи | 1990, 1992, 1993 | ||
| 7. |  Рафаел Жеминијани | 2 | 1952, 1957 |
 Шарли Гол | 1956, 1959 | ||
| Вито Таконе | 1961, 1963 | ||
| Андрес Олива | 1975, 1976 | ||
 Лусин ван Импе | 1982, 1983 | ||
| Маријано Пиколи | 1995, 1996 | ||
 Чепе Гонзалес | 1997, 1999 | ||
| Фреди Гонзалес | 2001, 2003 | ||
| Стефано Гарцели | 2009, 2011 |
По државама
уреди| Држава | Број бициклиста који су победили | Број победа |
|---|---|---|
| Италија | 21 | 39 |
 Шпанија | 13 | 17 |
| Белгија | 5 | 6 |
| Колумбија | 4 | 6 |
| Француска | 5 | 6 |
 Швајцарска | 3 | 3 |
 Уједињено Краљевство | 2 | 2 |
| Луксембург | 1 | 2 |
 Аустралија | 1 | 1 |
 Њемачка | 1 | 1 |
 Мексико | 1 | 1 |
 САД | 1 | 1 |
 Венецуела | 1 | 1 |
 Португалија | 1 | 1 |
 Холандија | 1 | 1 |
| Словенија | 1 | 1 |
Види још
уредиНапомене
уреди- ^ Године 1975. Франсиско Галдос и Андрес Олива су освојили по 300 поена у брдској класификацији и побједа је додијељена обојици.[9]
- ^ На Ђиру 1956, постојала су два такмичења у брдској класификацији: Трофеј Доломити и Трофеј Апенини. Шарли Гол је освојио прво, Федерико Бамонтес друго, док је Аурелио дел Рио освојио класификацију Стелвио.[10][11]
Референце
уреди- ^ Weislo, Laura (13. 5. 2008). „Giro d'Italia classifications demystified”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 30. 5. 2020.
- ^ а б в Bill and Carol McGann. „1933 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Архивирано из оригинала 12. 06. 2017. г. Приступљено 8. децембар 2016.
- ^ Bill and Carol McGann. „1974 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Архивирано из оригинала 25. 07. 2017. г. Приступљено 8. децембар 2016.
- ^ News, Cycling (17. децембар 2011). „Blue Mountains Jersey For 2012 Giro D'Italia”. Cycling News. Future Publishing. Приступљено 8. децембар 2016.
- ^ Becket, Adam (29. 5. 2022). „Giro d'Italia 2022 standings: Final results from the 105th edition after stage 21”. cyclingweekly.com. Приступљено 29. 5. 2022.
- ^ „100th Giro d'Italia classifications demystified”. Cyclingnews. com. 2. 5. 2017. Приступљено 3. мај 2017.
- ^ „Past winners”. Cyclingnews.com. Future plc. 9. мај 2009. Приступљено 8. децембар 2016.
- ^ „Giro d'Italia – Fight for Pink: Il Garibaldi” (PDF). Giro d'Italia. RCS MediaGroup. стр. 38. Архивирано из оригинала (PDF) 19. април 2014. г. Приступљено 8. децембар 2016.
- ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1975 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023.
- ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1956 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 30. 5. 2021.
- ^ van der Linden, Mark (8. 8. 2023). „Federico Bahamontes, Eagle of Toledo, best climber in Tour history, dies at 95.”. procyclingstats.com. Приступљено 2. 10. 2023.
- ^ а б „Giro d'Italia 2009” (PDF). Infostrada sports. 2009. стр. 187. Архивирано из оригинала (PDF) 10. децембар 2010. г. Приступљено 8. децембар 2016.
Спољашње везе
уреди- Званични сајт Архивирано на сајту Wayback Machine (19. децембар 2016)
