Бунић је насељено мјесто у Лици. Припада општини Удбина, у Личко-сењској жупанији, Република Хрватска.

Бунић
Рушевине римокатоличке цркве у Бунићу
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаЛичко-сењска
ОпштинаУдбина
ОбластЛика
Становништво
 — 2011.Пад 133
Географске карактеристике
Координате44° 40′ 14″ С; 15° 36′ 45″ И / 44.67046° С; 15.61254° И / 44.67046; 15.61254
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина683 m
Бунић на карти Хрватске
Бунић
Бунић
Бунић на карти Хрватске
Бунић на карти Личко-сењске жупаније
Бунић
Бунић
Бунић на карти Личко-сењске жупаније
Остали подаци
Поштански број53235 Бунић
Позивни број+385 53

Географија

уреди

Налази се између Коренице и Личког Осика. Бунић је удаљен од Удбине око 27 км, од Коренице око 14 км, а од Госпића око 30 км.

Историја

уреди

Бунић је у 18. веку био најважније место у Лици, после Оточца, у њему се налазило седиште једне капетаније Војне крајине. Славни војсковођа Гидеон фон Лаудон је овде започео војну каријеру, као капетан.[1] Испред католичке цркве у месту, подигнуте његовом заслугом, направљена је гробница његових синова Антона и Леополда, преминулих од дифтерије. На пет километара од Бунића засађен је "Лаудонов гај", храстова шума засађена у облику борбене јединице.[2]У Бунићу је Буде Будисављевић похађао 1798. године српску школу, боравећи код своје бабе, протинице Руже Бањеглав. Учитељ му је био Исак Бањеглав.[3] Богаташ Јосип Млинарић је у 19. веку подигао капелицу посвећену св. Јосипу, где је сахрањен са женом - имање од преко 100 јутара су присвојили сељаци, јер није имао наследника.[4]

Други свјетски рат

уреди

Усташе су убијале жене и појединачно и у већим групама. Наду Кнежевић, свршену медицинарку из Бунића, заклали су пред њеном кућом.[5]

Малишу Брибића, земљорадника из Бунића, срез Кореница, "полили су гасом допола и потпалили га шибицом да је до половине изгорео и полумртвом му одрезали главу.Милету Кнежевића, бележника из Бунића, заједно са женом и петоро деце затворили су у шталу и запалили је и они су у њој изгорели.[6]

У селу Бунићу “пред очима Драгана Бунића заклали су његово троје деце млађих од 5 година, а затим његову жену“.[7]

Новија историја

уреди

До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Кореница.Бунић се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.

Култура

уреди

У Бунићу је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Бунић припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке.[8] У Бунићу је постојао храм Српске православне цркве Светог оца Николаја саграђен 1867. године, а спаљен 1942. године. Парохију сачињавају: Бунић, Шаламунић, Козјан и Љубово.[8]

Становништво

уреди

Према попису из 1991. године, насеље Бунић је имало 399 становника, међу којима је било 368 Срба, 20 Хрвата и 5 Југословена и 6 осталих. Према попису становништва из 2001. године у Бунићу је живјело 136 становника углавном Српске националности.[9] Бунић је према попису из 2011. године имао 133 становника.[10]

Национални састав према попису из 2011.‍
Срби
  
12090,2%
Хрвати
  
107,5%
остали
  
32,2%
Укупно: 133
Националност[11]1991.1981.1971.1961.
Срби368407638752
Југословени590164
Хрвати20232746
остали и непознато6744
Укупно399527685806
Демографија[11]
ГодинаСтановника
1961.806
1971.685
1981.527
1991.399
2001.136
2011.133

Попис 1991.

уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Бунић је имало 399 становника, следећег националног састава:

Национални састав према попису из 1991.‍
Срби
  
36892,23%
Хрвати
  
205,01%
Југословени
  
51,25%
непознато
  
61,50%
укупно: 399

Познате личности

уреди

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди