Жилијен Бенето

Жилијен Бенето (фр. Julien Benneteau; рођен 20. децембра 1981. године у Бург ан Бресу, Француска) је бивши француски тенисер. Најбољи пласман на АТП листи у синглу му је 25. место, а у дублу 5. место (на овим позицијама је био током новембра 2014). У конкуренцији парова има 12 освојених АТП турнира и још 9 финала. Најзначајнија је титула на Ролан Гаросу 2014. коју је освојио у пару са Роже-Васеленом,[1] а са истим партнером је стигао и до финала Вимблдона 2016.[2] На Олимпијским играма 2012. Бенето је са Гаскеом у дублу донео својој земљи бронзану медаљу. Њих двојица су тада победили шпанску комбинацију Ферер/Лопез у два сета.[3]

Жилијен Бенето
Жилијен Бенето на Вимблдону 2017.
Лични подаци
Датум рођења(1981-12-20)20. децембар 1981.(42 год.)
Место рођењаБург ан Брес, Француска
ДржављанствоФранцуска
Висина1,85 m
Маса79 kg
ПребивалиштеБулоњ Бијанкур, Француска
Информације о каријери
Про. каријера2000—2018
ИграДесном руком; дворучни бекхенд
ТренерАнтоан Бенето
Зарада9.556.742 $
АТП профилwww.atpworldtour.com/en/players/julien-benneteau/b747/overview
Појединачно
Победе—порази273—297 (47,89% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири0 (4 челенџера)
Изгубљена финала10
Најбољи пласманБр. 25 (17. новембар 2014)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије3К (2006, 2012, 2013, 2018)
Ролан ГаросЧФ (2006)
Вимблдон4К (2010)
ОП САД3К (2009, 2011, 2012, 2013)
Остали турнири
Олимпијске игре2К (2012)
Парови
Победе—порази265—195 (57,61% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири12 (10 челенџера, 3 фјучерса)
Изгубљена финала9
Најбољи пласманБр. 5 (3. новембар 2014)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП АустралијеЧФ (2007, 2015)
Ролан ГаросП (2014)
ВимблдонФ (2016)
ОП САДПФ (2004, 2007)
Остали турнири — парови
Мастерс купПФ (2014)
Олимпијске игре Бронза (2012)
Мешовити парови
Победе—порази0—1 (0% на Гренд слем турнирима)
Успех на гренд слем турнирима — мешовити парови
ОП Аустралије
Ролан Гарос1К (2016)
Вимблдон
ОП САД
Тимска такмичења
Дејвис купП (2017)
Ажурирано: 27. мај 2019..
Освојене медаље
Представљајући Француска
Тенис
Олимпијске игре
Бронзана медаља — треће местоЛондон 2012.Парови

За разлику од дубла, у синглу не може да се похвали тако добрим резултатима јер је изгубио свих 10 АТП финала које је играо. Ипак, на Гренд слем турнирима је увек стизао макар до 3. кола, а на Ролан Гаросу 2006. био је четвртфиналиста.[4]

Тениску каријеру је завршио 2018. на мастерсу у Паризу да би од 2019. преузео функцију фед куп селектора Француске.[5]

Гренд слем финала

уреди

Парови: 2 (1–1)

уреди
ИсходБр.ГодинаТурнирПодлогаПартнерПротивнициРезултат
Победник1.2014.Ролан ГаросШљака Едуар Роже-Васелен Марсел Гранољерс
Марк Лопез
6–3, 7–6(7–1)
Финалиста1.2016.ВимблдонТрава Едуар Роже-Васелен Пјер-Иг Ербер
Никола Маи
4–6, 6–7(1–7), 3–6

Финала АТП мастерс 1000 серије

уреди

Парови: 6 (2–4)

уреди
ИсходБр.ГодинаТурнирПодлогаПартнерПротивнициРезултат
Финалиста1.2007.Монте КарлоШљака Ришар Гаске Боб Брајан
Мајк Брајан
2–6, 1–6
Победник1.2009.ШангајТврда Жо-Вилфрид Цонга Маријуш Фирстенберг
Марћин Матковски
6–2, 6–4
Финалиста2.2010.ТоронтоТврда Микаел Љодра Боб Брајан
Мајк Брајан
5–7, 3–6
Финалиста3.2011.ПаризТврда (д) Никола Маи Рохан Бопана
Ајсам-ул-Хак Куреши
2–6, 4–6
Победник2.2013.Монте КарлоШљака Ненад Зимоњић Боб Брајан
Мајк Брајан
4–6, 7–6(7–4), [14–12]
Финалиста4.2014.ШангајТврда Едуар Роже-Васелен Боб Брајан
Мајк Брајан
3–6, 6–7(3–7)

Мечеви за олимпијске медаље

уреди

Парови: 1 (1–0)

уреди
ИсходГодинаТурнирПодлогаПартнерПротивнициРезултат
Бронза2012.ОИ у ЛондонуТрава Ришар Гаске Давид Ферер
Фелисијано Лопез
7–6(7–4), 6–2

АТП финала

уреди

Појединачно: 10 (0–10)

уреди
Легенда
Гренд слем турнири (0–0)
Завршно првенство сезоне (0–0)
АТП мастерс 1000 (0–0)
АТП 500 (0–1)
АТП 250 (0–9)
Финала по подлози
Тврда (0–7)
Шљака (0–2)
Трава (0–0)
Тепих (0–1)
Финала по локацији
Отворено (0–4)
Дворана (0–6)
ИсходБр.ДатумТурнирПодлогаПротивникРезултат
Финалиста1.24. мај 2008.Казабланка, МарокоШљака Жил Симон5–7, 2–6
Финалиста2.26. октобар 2008.Лион, ФранцускаТепих (д) Робин Седерлинг3–6, 7–6(7–5), 1–6
Финалиста3.23. мај 2009.Кицбил, АустријаШљака Гиљермо Гарсија-Лопез6–3, 6–7(1–7), 3–6
Финалиста4.21. фебруар 2010.Марсеј, ФранцускаТврда (д) Микаел Љодра3–6, 4–6
Финалиста5.27. август 2011.Винстон-Сејлем, САДТврда Џон Изнер6–4, 3–6, 4–6
Финалиста6.15. јануар 2012.Сиднеј, АустралијаТврда Јарко Нијеминен2–6, 5–7
Финалиста7.30. септембар 2012.Куала Лумпур, МалезијаТврда (д) Хуан Монако5–7, 6–4, 3–6
Финалиста8.17. фебруар 2013.Ротердам, ХоландијаТврда (д) Хуан Мартин дел Потро6–7(2–7), 3–6
Финалиста9.29. септембар 2013.Куала Лумпур, Малезија (2)Тврда (д) Жоао Соуза6–2, 5–7, 4–6
Финалиста10.28. септембар 2014.Куала Лумпур, Малезија (3)Тврда (д) Кеј Нишикори6–7(4–7), 4–6

Парови: 21 (12–9)

уреди
Легенда
Гренд слем турнири (1–1)
Завршно првенство сезоне (0–0)
АТП мастерс 1000 (2–4)
АТП 500 (1–2)
АТП 250 (8–2)
Финала по подлози
Тврда (9–5)
Шљака (2–1)
Трава (0–2)
Тепих (1–1)
Финала по локацији
Отворено (5–6)
Дворана (7–3)
ИсходБр.ДатумТурнирПодлогаПартнерПротивнициРезултат
Победник1.5. октобар 2003.Мец, ФранцускаТврда (д) Никола Маи Микаел Љодра
Фабрис Санторо
7–6(7–2), 6–3
Финалиста1.12. октобар 2003.Лион, ФранцускаТепих (д) Никола Маи Јонатан Ерлих
Енди Рам
1–6, 3–6
Победник2.29. октобар 2006.Лион, ФранцускаТепих (д) Арно Клеман Франтишек Чермак
Јарослав Левински
6–2, 6–7(3–7), [10–7]
Финалиста2.22. април 2007.Монте Карло, МонакоШљака Ришар Гаске Боб Брајан
Мајк Брајан
2–6, 1–6
Победник3.9. март 2008.Лас Вегас, САДТврда Микаел Љодра Боб Брајан
Мајк Брајан
6–4, 4–6, [10–8]
Победник4.18. октобар 2009.Шангај, КинаТврда Жо-Вилфрид Цонга Маријуш Фирстенберг
Марћин Матковски
6–2, 6–4
Победник5.1. новембар 2009.Лион, Француска (2)Тврда (д) Никола Маи Арно Клеман
Себастијан Грожан
6–4, 7–6(8–6)
Победник6.21. фебруар 2010.Марсеј, ФранцускаТврда (д) Микаел Љодра Јулијан Ноул
Роберт Линдстед
6–4, 6–3
Финалиста3.16. август 2010.Торонто, КанадаТврда Микаел Љодра Боб Брајан
Мајк Брајан
5–7, 3–6
Финалиста4.20. фебруар 2011.Марсеј, ФранцускаТврда (д) Жо-Вилфрид Цонга Робин Хасе
Кен Скупски
3–6, 7–6(7–4), [11–13]
Финалиста5.13. новембар 2011.Париз, ФранцускаТврда (д) Никола Маи Рохан Бопана
Ајсам-ул-Хак Куреши
2–6, 4–6
Победник7.21. април 2013.Монте Карло, МонакоШљака Ненад Зимоњић Боб Брајан
Мајк Брајан
4–6, 7–6(7–4), [14–12]
Победник8.4. август 2013.Вашингтон, САДТврда Ненад Зимоњић Марди Фиш
Радек Штјепанек
7–6(7–5), 7–5
Победник9.23. фебруар 2014.Марсеј, Француска (2)Тврда (д) Едуар Роже-Васелен Пол Хенли
Џонатан Мареј
4–6, 7–6(8–6), [13–11]
Победник10.7. јун 2014.Ролан Гарос, ФранцускаШљака Едуар Роже-Васелен Марсел Гранољерс
Марк Лопез
6–3, 7–6(7–1)
Финалиста6.5. октобар 2014.Пекинг, КинаТврда Вашек Поспишил Жан-Жилијен Ројер
Орија Текау
7–6(8–6), 5–7, [5–10]
Финалиста7.12. октобар 2014.Шангај, КинаТврда Едуар Роже-Васелен Боб Брајан
Мајк Брајан
3–6, 6–7(3–7)
Финалиста8.9. јул 2016.Вимблдон, Велика БританијаТрава Едуар Роже-Васелен Пјер-Иг Ербер
Никола Маи
4–6, 6–7(1–7), 3–6
Победник11.26. фебруар 2017.Марсеј, Француска (3)Тврда (д) Никола Маи Робин Хасе
Доминик Инглот
6–4, 6–7(9–11), [10–5]
Финалиста9.25. јун 2017.Лондон, Велика БританијаТрава Едуар Роже-Васелен Џејми Мари
Бруно Соарес
2–6, 3–6
Победник12.24. септембар 2017.Мец, Француска (2)Тврда (д) Едуар Роже-Васелен Весли Колхоф
Артјом Ситак
7–5, 6–3

Остала финала

уреди

Тимска такмичења: 4 (1–3)

уреди
ИсходБр.ДатумТурнирПодлогаПартнериПротивнициРезултатИзвор
Финалиста1.3–5. децембар 2010.Дејвис куп, Београд, СрбијаТврда (д) Гаел Монфис
Микаел Љодра
Жил Симон
Арно Клеман
Новак Ђоковић
Виктор Троицки
Јанко Типсаревић
Ненад Зимоњић
2–31[6]
Финалиста2.21–23. новембар 2014.Дејвис куп, Лил, ФранцускаШљака (д) Жо-Вилфрид Цонга
Гаел Монфис
Ришар Гаске
Роџер Федерер
Станислас Вавринка
Марко Кјудинели
Михаел Ламер
1–3[7]
Победник1.24–26. новембар 2017.Дејвис куп, Лил, ФранцускаТврда (д) Жо-Вилфрид Цонга
Лука Пуј
Ришар Гаске
Пјер-Иг Ербер
Давид Гофен
Стив Дарси
Рубен Бемелманс
Јорис Де Лоре
3–22[8]
Финалиста3.23–25. новембар 2018.Дејвис куп, Лил, ФранцускаШљака (д) Лука Пуј
Жереми Шарди
Пјер-Иг Ербер
Никола Маи
Жо-Вилфрид Цонга
Марин Чилић
Борна Ћорић
Франко Шкугор
Мате Павић
Иван Додиг
1–33[9]

1 2010. наступио је у првом колу и четвртфиналу Дејвис купа али није био у финалној постави
2 2017. наступио је у четвртфиналу Дејвис купа али није био у финалној постави
3 2018. наступио је у полуфиналу Дејвис купа али није био у финалној постави

Референце

уреди
  1. ^ „French Open: Julien Benneteau and Edouard Roger-Vasselin Win Maiden Men's Doubles Title”. Sports NDTV. 9. 6. 2014. Архивирано из оригинала 12. 05. 2016. г. Приступљено 22. 4. 2016. 
  2. ^ „Herbert/Mahut Secure Wimbledon Title”. ATP World Tour. 9. 7. 2016. Приступљено 1. 12. 2016. 
  3. ^ „Benneteau/Gasquet Win Olympic Doubles Bronze Medal”. Pba–online. 5. 8. 2012. Приступљено 22. 4. 2016. 
  4. ^ „Opponent's withdrawal lifts Nadal”. The Augusta Chronicle. 8. 6. 2006. Приступљено 22. 4. 2016. 
  5. ^ „Benneteau to captain French Fed Cup team”. Fed Cup – official website. Приступљено 4. 6. 2019. [мртва веза]
  6. ^ „2010 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 9. 12. 2018. 
  7. ^ „2014 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала 14. 09. 2014. г. Приступљено 9. 12. 2018. 
  8. ^ „2017 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала 18. 09. 2017. г. Приступљено 9. 12. 2018. 
  9. ^ „2018 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала 27. 11. 2018. г. Приступљено 9. 12. 2018. 

Спољашње везе

уреди