Лимнос

Лимнос спада у најсевернија острва у Егејском мору. Острво за грчке услове је средње величине са 477 km² површине. Јужни део је питомији и нижи, док је север брдовити. Ту се налази и највиша тачка острва на брду Вигла на 477 m н. в.

Клима на острву Лимнос је средоземна са дугим и жарким летима и благим и кишовитим зимама.

У грчкој митологији Лимнос је био Хефестово острво, који је овдје имао своју ковачницу. Овај бог је посебно био поштован код тзв. „Земљане ватре“, у близини града Хефаистија, у сјеверном дијелу острва. Такође и Кабири (грч. Κάβειροι), синови Хефестосови, имали су овдје изграђен свој култ.

Један други мит говори о такозваном „Лемоском злочину“ када су жене (за к оје се тврди да су биле Амазонке) овог острва побиле све мушкарце на њему, да би могле самостално да владају. Када су увидјеле да им недостају мушкарци за размножавање, завеле су Аргонауте - уз дуготрајно Херкулово наговарање Аргонаути су га послушали и наставили даље своју вожњу - у походу против Троје, Филоктета су Грци оставили на овоме острву.

Претпоставља се да је острво првобитно било насељено Трачанима. Грци су у контакт са Трачанима у њиховим најранијим изласцима на Егејско море, а такође и код Црног море и Троје.

Али о раној историји народа који су живјели на Лимносу иначе се зна веома мало.Значајан је проналазак у једном археолошком ископавању. У том проналаску доказано је постојање лемнијског језика који има некакве сродности са етрурским језиком. Такође, у ископинама постоје многи докази који усмјеравају на постојање Трачана.

800. године прије нове ере Лимнос су освојили Грци, које су након стотину година владавине одавде отјерали Етрурци. Тек након освајања којим је руководио Милтиадес пред крај 6. вијека п. н. е., Грци су бесповратно заузели Лемнос.

Острво је припадало Атини, а тек од хеленизма дјели судбину као и остатак Грчке.

Од 1657. године Турци су освојили читав Лемнос. Током Балканских ратова, 1912. године, ово острво је припојено Грчкој.

Острвско становништво су Грци. Број становника префектуре би био много већи да током 20. века није било великог исељавања у веће градове у земљи и иностранству.

Данашња привреда острва заснбива се традиционалној пољопривреди (производња вина и маслиновог уља) и новијег туризма.

Главно мјесто острва је Мирина (до 1950. називан Кастрон) у којој данас живи око 5000 становника. Историја овог мјеста сеже и до античког доба. На античком акрополису овога мјеста, током четвртог крсташког похода, када је Венеција освојила ово острво, саграђена је једна утврда, која се и данас може видјети.

Мјесто Полиохни (Poliochni) је старо најмање 5000 година. Археолошка истраживања и ископине свједоче о томе да су оснивачи овога мјеста припадали истој култури као и оснивачи Троје.

Друго по величини мјесто је град Мундрос.

• Лимнос
• Грчка острва
• Филостартос на Лемносу

Лимнос на Викимедијиној остави.

• Званични веб-сајт
• Карлос Парада, „Грчка митологија“, Лимнос
• Информације (грчки)
• Слајд шов, слике са Лимноса Архивирано на сајту Wayback Machine (12. август 2007)
• Археолошке информације
• Информације на енглеском