ОШ „Краљ Петар I Ослободилац” Крива Феја

Крива Феја је насељно место града Врања у Пчињском округу. У њој живи око 870 становника. У насељу има 298 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству 2,92. Велики број становника бави се пољопривредом или је запошљено у рудник „Грот олова и цинка“.^[1]

У Кривој Феји налази се спомен-чесма доктора Марјана Бошковића професора Медицинског факултета у Београду. Умро 11. августа 1975. године у 58 години.

Прва школска зграда у Кривој Феји саграђена је 1901-1902. године из средстава грађана (самодоприносом и кулком), а већ децембра месеца 1902. године улазе први ученици и школа отпочиње са радом. До 1902. године до почетка рада школе из Криве Феје су само четири ученика завршила основну школу и похађали су је у Јелашници.

Били су то ученици: Миленко Стојановић, Крста Стојановић, Милен Стојиљковић и Милен Тасић.Први учитељ у Кривој Феји био је Василије Хаџиперић из Тетова све до 1909. године, а затим долази учитељ Кузман Бачовић младић из Врања.

Од 1912. године па све до 1918. школа прекида са радом због Првог светског рата и опоравка после њега.1919. године школа почиње са радом, а њен први учитељ после Првог светског рата био је Благоје Поповић из Јелашнице. 1920. године за новог учитеља долази Веља Катић из Врања, а 1926. за учитеља долази Јован Марченко и ради све до 1926. године.1929. године долазе две нове учитељице Косава и Милица, а после две године долази учитељ Калистрат Томовић из Бреснице и ради само годину дана.1932. године почиње да се гради нова школска зграда, а 1933. је завршена. За подизање зграде створен је фонд чију идеју је покренула општина Крива феја, а средстава у фонд су уношене из касапске ренте за месо којом су снабдевани градитељи школе и градитељи пута Корбевац - Босилеград.Од Руса који су градили пут овом акцијом је сакупљено око 130 000 динара. За довршење и отпремање добијено је 96 000 динара, од Вардарске бановине са седиштем у Скопљу.

За време Другог светског рата школа је радила али у приватним кућама. После ослобођења од 1944. године први учитељ у Кривој Феји био је Рус Фјордов Милутин Аксентијевић, а школа је била приватна у бившој кафани.Тада, започиње са радом и школа у Гноишту засеок Криве Феје у приватној кући Драгомира Тројановића.У селу Несврта се такође настава изводи у кући Дисе Станковића. Ове две школе су радиле најпре као неподељене,сва четири разреда заједно. Број ученика је растао па су грађене школе у Гноишту и Несврти, такође из средстава самодоприноса и кулком.

Прва матична књига са комплетним подацима отворена је 1962-1963. школске године, а у њој прва генерација 1947-1948 годиште.Тада школа добија име „Иво Лола Рибар“ општина Врањска Бања,срез Лесковац народна Република Србија.У јесен 1971.због великог броја ученика,а због недостатка школског простора почела је изградња монтажне школске зграде.

Зграду је подигло предузеће „Беско“ из Власотинца, а грађена је из средстава СИЗ-а Врање.Згарда је отворена 27. јануара 1972.Тада су школе од основних прерастале у продужене, а онда у осмогодишњу.Број ученика је растао до 450. Повећани број ученика уследио је после доношења закона о обавезном школовању после 1952.када су почеле да се подносе пријаве судији за прекршаје.Од тада је радила све до децембра 1989. године као самостална, а тада због смањеног броја ученика приспаја се са школом „25.мај“ у Корбевцу и носи то име све до 1. априла 1994. године када добија име „Краљ Петар Први Ослободилац“ како се данас зове.Школа у Гноишту престаје са радом 1. септембра 1999. године,а у Несврти 31. августа 2009. године због недостатка ученика.

Јануара 2012. године због великих снежних непогода срушене су и монтажна и прављена школа.Од 6. фебруара 2012. године у Кривој Феји школа ради у просторијама рудника „Грота олова и цинка“, од првог до осмог разреда настава се одвија у комбинованим и неподељеним одељењима.Тренутно је у школи запошљено 2 учитељице, 15 наставника и 2 помоћна радника. Школа располаже оскудним фондом књига и наставним средствима за рад, али то не омета ђаке да свалађују предвиђено градиво и постижу успехе. Данас школу похађа свега 35 ученика.

Миодраг Митровић: „Хронологија радничког покрета и социјалистичке револуције врањског краја“ (1982).