Отровна брашњача
Отровна брашњача (лат. Clitocybe dealbata) је отровна гљива из породице Tricholomataceae. Клобук је бео, у почетку мало избочен, касније раширен, у средини је удубљен и често испуцан, рубови су валовити, широк 2-5 cm. Листићи су бели, касније постану жућкасти, танки су и густи, спуштају се низ стручак. Стручак је бео, ваљкаст, у почетку пун, касније шупаљ, влакнаст, висок 3-5 cm, пречника до 5 мм. Место је бело, јако жилаво, мирише на брашно. Споре су елиптичне, глатке, отрусина је смеђа.
Отровна брашњача | |
---|---|
![]() | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Поткласа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | C. dealbata |
Биномно име | |
Clitocybe dealbata |
Станиште
уредиРаспрострањена је у Европи и Северној Америци. Расте у групама, понекад у вилиним круговима, од лета до краја јесени. Расте у белогоричним шумама, на пашњацима и ливадама.
Етимологија
уредиClitocybe dealbata први пут је описана од стране британског природњака Џејмса Сауербија 1799. године као Agaricus dealbatus,[1] латински назив рода Clitocybe сложеница је грчких речи klitos (нагнут, укошен) и kube (глава), због изгледа клобука.[2] На страним језицима називи су (енгл. ivory funnel, sweating mushroom), (нем. Feld-Trichterling), (словен. npobeljena livka).
Употреба
уредиОтровна је гљива, ретко може бити и смртоносно. Симптоми се јављају врло брзо у облику јако слинења, знојења, болова у стомаку, пролива, замућења вида и отежаног дисања. Специфичан противотров је атропин.
Референце
уредиИзвори
уредиМатија Јосиповић, (2012) Гљиве - водич за препознавање, Ријека: Leo-commerce. ISBN 978-953-218-340-5.