Wiki Српски / Srpski 2024
Српски / SrpskiDeutschEnglish

Светско првенство у фудбалу за жене 2003.

Светско првенство у фудбалу за жене 2003. (енгл. 2003 FIFA Women's World Cup) било је четврто међународно фудбалско првенство за жене, које се одржавало у САД од 20. септембра до 12. октобра 2003. године. Турнир је освојила репрезентација Немачке, која је постала прва земља која је успела да освоји и мушко и женско Светско првенство у фудбалу.

Светско првенство у фудбалу за жене 2003.
Детаљи такмичења
Држава домаћин САД
Датум20. септембар — 12. октобар
Тимови16
Стадиони6 (у 6 градова)
Коначан пласман
Шампион Немачка (1. титула)
Друго место Шведска
Треће место Сједињене Државе
Четврто место Канада
Статистике турнира
Одиграно утакмица32
Постигнуто голова107 (3,34 по мечу)
Укупно гледалаца679.666 (21.240 по мечу)
Најбољи стрелацЊемачка Биргит Пеинц
(7 голова)
Најбољи играчЊемачка Биргит Пеинц
Најбољи голман Немачка Силке Ротенберг
Награда за фер-плеј Кина
← 1999
2007 →

Кина је првобитно добила право да буде домаћин турнира, који би се одржао од 23. септембра до 11. октобра у четири кинеска града. Озбиљна епидемија САРС-а почетком 2003. утицала је на Гуангдунг у јужној Кини и навела ФИФА да премести Светско првенство за жене у Сједињене Државе, које су биле домаћин претходног издања 1999. године. Кина је уместо тога добила право домаћинства ФИФА Светског првенства за жене 2007. године и финансијску надокнаду док је Фудбалска федерација Сједињених Држава направила нове аранжмане за гостовање на мањим стадионима.

Припреме

уреди

Избор и промена домаћина

уреди

ФИФА је Кини 26. октобра 2000. доделила права домаћина Светског првенства за жене, која је надмашила понуду Аустралије.[1] Првобитно је било планирано да турнир буде одржан од 23. септембра до 11. октобра на местима у Шангају, Вухану, Ченгдуу и Хангџоу.[2] Неколико спортских догађаја у Кини је отказано или одложено почетком априла због избијања САРС-а на југу Кине, укључујући званични жреб за Светско првенство за жене, а ФИФА је покренула заједничку истрагу са Светском здравственом организацијом о томе да ли ће се епидемија смирити до време турнира.[2] Сједињене Државе, Канада и Аустралија су у то време помињане као потенцијалне замене за домаћина првенства.[2][3]

ФИФА је 3. маја 2003. године објавила да ће преместити турнир у другу земљу домаћина, што ће бити одређено касније, Сједињене Америчке Државе и Аустралија су изразиле интересовање за домаћинство, док је Бразил представљен као још један потенцијални домаћин.[4] ФИФА је такође најавила да ће Кини уместо тога доделити ФИФА Светско првенство за жене 2007. и платити милион долара организационом комитету да надокнади трошкове планирања.[5][6] Дана 26. маја 2003, Сједињене Државе су објављене као нови домаћин турнира, пре друге формалне понуде коју је поднела Шведска.[7] Сједињене Државе су оцењене као погодан домаћин за хитне случајеве због њиховог искуства у организацији турнира 1999. године, упркос потенцијалним сукобима у јесењем спортском распореду са америчким фудбалом и бејзболом. Организатори у Сједињеним Државама су се такође надали да ће интересовање које је турнир створио спасити професионалну лигу која се бори, Женска уједињена фудбалска асоцијација, од распада.[7] Лига се на крају ипак распала неколико дана пре него што је турнир почео у септембру.[8]

Градови и стадиони

уреди

Тридесет и две утакмице турнира одиграна су на шест локација и организована у 15 даблхедера, са изузетком меча за треће место и финала, који су се играли одвојеним данима. Подручје Лос Анђелеса се поновило као домаћин финала, које је премештено из Роуз боула у Хоум дипо центар, мањи стадион у Карсону, Калифорнија.[9] Утакмице су биле заказане у двомећу и померене су са четири места на источној обали у два на западној обали како се приближавало ка завршници турнира.[тражи се извор] Величина и обим турнира су такође смањени у односу на издање из 1999. године због ограниченог времена за организацију и припрему за догађај.[10]

Углавном због померања турнира у кратком року, ФИФА и Фудбалска федерација Сједињених Држава биле су принуђене да креативно заказују утакмице. Девет дуела је било заказано у групној игри (слично формату из 1999.). Такође су морали да напусте модерну праксу заказивања завршних мечева групне фазе да почну истовремено. У групама А и Д, финални мечеви су заказани као два краја двомеча (два меча у једном дану на једном стадиону). Финални мечеви у групама Б и Ц такође су били заказани као даблхедери, али подељени између два града, са мечом у групи Б у сваком граду након чега је уследио меч групе Ц. Четири четвртфинала су такође била заказана као два дуела, а оба полуфинала су такође била двомеч.[9][11]

Имена стадиона домаћина су објављена 13. јуна 2003, укључујући три велика стадиона за отварање турнира и три мала фудбалска стадиона за касније фазе.[10] Стадион Џајантса у области Њујорка одустао је од гостовања пошто није могао да реши проблеме са распоредом са Њујорк Џајантсима.[10] За турнир, новореновирани ПГЕ Парк у Портланду (бивши Сивик Стадион) добио је нову травнату површину и привремена седишта како би се повећао капацитет на 28.359, претходно је био домаћин неколико мечева током турнира 1999. године. Стадион Ђилет је заменио срушени стадион Фоксборо, док је стадион РФК изабран уместо стадиона Џек Кент Кук у области Вашингтона. Локације су такође користиле нове безбедносне мере које је захтевала америчка влада након напада 11. септембра 2001. године.[12]

ФиладелфијаФоксбороВашингтон
Стадион Линколн фајнаншиал филдСтадион ЂилетРФК меморијал
Капацитет: 70.000Капацитет: 68.000 (смањен на 22.385)Капацитет: 53.,000
Места одржавања ФИФА Светског првенства за жене 2003. у Сједињеним Државама[13]
КарсонПортландКоламбус
Хоум дипо центарПровиденс паркХисторик кру
Капацитет: 28.359Капацитет: 27.500Капацитет: 22.555

Репрезентације и званичници

уреди

Квалификације

уреди
Главни чланак: Квалификације за Светско првенство у фудбалу за жене 2003.
Државе учеснице

Шеснаест репрезентација је учествовало на Светском првенству за жене 2003. године. Оне су одређене низом континенталних квалификационих турнира који су одржани од 18. августа 2001. до 12. јула 2003. године.[14][15] Три тима, Аргентина, Француска и Јужна Кореја, дебитовале су на Светском првенству за жене на турниру 2003. године.[16] Преосталих тринаест репрезентација се такмичило на претходном Светском првенству.

Кина је добила аутоматску квалификацију као домаћин и задржала је након што су Сједињене Америчке Државе именоване као замена.[17] Преосталих петнаест учесника, укључујући и САД, одређени су кроз серију континенталних турнира са терена од 99 тимова.[18] ФИФА је доделила пет места Европи, по два у Африци, Азију, Северној Америци и Јужној Америци (повећано за један у односу на турнир 1999.), а један за Океанију.[17][19] Светско првенство за жене 2003. такође је коришћено за одређивање две европске учеснице на Летњим олимпијским играма 2004. године.[20]

Групна фаза

уреди

Формат турнира остао је непромењен у односу на издање из 1999. године, а прво коло се састојало од шеснаест тимова организованих у четири групе финалним жребом. Групна фаза по кругу се састојала од 24 утакмице у којима је сваки тим играо по један меч против друга три тима у својој групи.[21] Победници и другопласирани из сваке групе квалификовали су се за нокаут фазу, која је почела четвртфиналом.[22]


Група А

уреди
Главни чланак: Светско првенство у фудбалу за жене 2003. − група А
Поз.Тим
ОПНИГДГПГРБод.Квалификација
1  Сједињене Државе3300111+109Квалификовала се за нокаут фазу
2  Шведска320153+26
3  Северна Кореја310234−13
4  Нигерија3003011−110
Извор: ФИФА

Група А укључивала је три тима из групе А претходног издања првенства, домаћине и браниоци титуле Сједињене Државе, афричке шампионе Нигерију и шампионе Азије Северну Кореју, заједно са европским вицешампионом Шведском. Названа је турнирска „Група смрти“ у време финалног жребања, због присуства три континентална шампиона и другопласираног.[24] Нигерија је поражена са 3 : 0 од Северне Кореје у првом мечу турнира, одиграном у Филаделфији 20. септембра, уз два гола Џин Пјол-хуј и један Ри Ун-Гјонг током доминирајућег наступа током већег дела меча.[25] Сједињене Државе су почеле одбрану титуле победом са 3 : 1 у мечу против Шведске у Вашингтону на Меморијалном стадиону РФК, којем је присуствовало 34.144 гледалаца. Кристин Лили је погодила волејем са 20 yd (18 m) у 28. минуту, а уследио је погодак Синди Парлоу главом за вођство од 2 : 0 на полувремену. Ударац главом Викторије Свенсон у 58. минуту смањио је вођство, али је предност од два гола враћена у 78. минуту када је ударцем главом Шенон Бокс након корнера постигла гол.[26]

Шведска је победила са 1 : 0 у свом другом мечу, који је играо против Северне Кореје у Филаделфији, уз волеј из волеја Свенсон у седмом минуту. Шведска одбрана је ограничила Северну Кореју на један ударац у првом полувремену, али је голман Ри Јонг-хуј спречила пораз са неколико одличних одбрана.[27] Сједињене Државе су напредовале даље у групи са поразом од Нигерије резултатом 5 : 0, али нису успеле да изборе пласман у рану четвртфинале. Миа Хам, дугогодишње вођа екипе, постигла је погодак из пенала у шестом минуту и са 32 yd (29 m) из слободног ударца у дванаестом минуту. Њена партнерка у нападу, Синди Парлоу, такође је постигла гол на самом почетку другог полувремена ударцем главом после корнера који је извела Миа Хам.[28] Еби Вамбак, која је ушла као замена, постигла је свој први гол на Светском првенству за жене, а коначни гол на утакмици постигнт је из пенала који је у 89. минуту извела Џули Фоуди.[29]

Треће коло групе А је одигран као двомеч у Коламбусу, почео је победом Шведске над Нигеријом од 3 : 0 и тиме изборила пласман у четвртфинале тако што је завршила на другом месту у групи. После првог полувремена без голова, нападач Хана Љунгберг је у 56. минуту постигла гол ударцем главом а недуго после додала други у 79. минуту. Капитен Шведске репрезентације Малин Мостром је потом два минута касније постигла трећи гол за свој тим. Швеђанке су доминирале утакмицом са 14 удараца у гол.[30] Сједињене Државе су против Северне Кореје играле практично са резервним тимом, што је била прва утакмица Светског првенства без звезде Мије Хам. Репрезентација САД је повела у 17. минуту из једанаестерца који је досуђен због фаула над Тифени Милбрет, а гол је постигла Еби Вамбак. Кет Редик, једини колеџ играч у америчкој репрезентацији, је постигла гол након одбијене лопте у 48. минуту и ​​ударцем главом у 66. минуту и тиме су Сједињене Државе победиле 3 : 0 и завршиле на врху Групе А.[31][32]

Нигерија  (0 : 3)  Северна Кореја
Извештај
  • Ђин Пјол-хуј  13’, 88’
  • Ри Ун-гјонг  73’
Гледалаца: 24.347[33]
Судија: Никол Петиг (Швајцарска)
Сједињене Државе  (3 : 1)  Шведска
  • Кристин Лили  27’
  • Синди Парлов Кон  36’
  • Шенон Бокс  78’
Извештај
  • Викторија Сендел Свенсон  58’
Гледалаца: 34.144[34]
Судија: Џанг Дунггинг (Кина)
Шведска  (1 : 0)  Северна Кореја
  • Викторија Сандел Свенсон  7’
Извештај
Гледалаца: 31.553
Судија: Теми Огстон (Аустралија)
Сједињене Државе  (5 : 0)  Нигерија
  • Миа Хам  6’ (пен.), 12’
  • Синди Паелоу  47’
  • Еби Вамбак  65’
  • Џули Фауди  89’ (пен.)
Извештај
Гледалаца: 31.553[34]
Судија: Флоренсија Романо (Аргентина)
Шведска  (3 : 0)  Нигерија
  • Хана Љунгберг  56’, 79’
  • Малин Мострем  81’
Извештај
Гледалаца: 22.828[34]
Судија: Сониа Денонкурт (Канада)
Северна Кореја (0 : 3)  Сједињене Државе
Извештај
  • Еби Вамбак  17’ (пен.)
  • Кет Вајтхил  48’, 66’
Гледалаца: 22.828[34]
Судија: Суели Тортура (Бразил)

Група Б

уреди
Главни чланак: Светско првенство у фудбалу за жене 2003. − група Б
Поз.Тим
ОПНИГДГПГРБод.Квалификација
1  Бразил321082+67Квалификовала се за нокаут фазу
2  Норвешка3201105+56
3  Француска311123−14
4  Јужна Кореја3003111−100
Извор: ФИФА

У Групи Б, полуфиналисткињама из 1999. Бразилу и Норвешкој придружиле су се дебитантице на Светском првенству за жене Француска и Јужна Кореја. Норвешка и Француска су играле у истој континенталној квалификационој групи, завршивши на првом и другом месту у својој групи, Француска се квалификовала за финални пласман у Европу победом у серији плеј-офа у две фазе против Данске и Енглеске.[16][19] Норвешка је победила са 2 : 0 у првом мечу против Француске, са головима у другом полувремену Аните Рап главом и ударцем одбијене лопте капитена Дагни Мелгрен.[35] Бразил је победио Јужну Кореју са 3 : 0 у свом уводном мечу, пеналом који је постигла 17-годишња везиста Марта у 14. минуту и ​​два гола у другом полувремену нападача Катје.[36]

Бразил се пласирао на чело Групе Б победом над Норвешком са резултатом од 4 : 1, коју су неочекивано савладали млађи репрезентативци Бразила, 19-годишња Данијела је у 26. минуту после продора кроз скоро целокупну одбрану Норвешке постигла погодак, а у 37. минуту из слободног ударца главом ју је пратила 21-годишња дефанзивка Росана. Норвешка нападачица Маријана Петерсен је постигла гол главом пре полувремена и довела тим на један гол за изједначење, али је на убацивање Марте и ударца главом Катје у другом полувремену донели Бразилу победу.[37] Други дуел у мечу завршен је поразом Јужне Кореје од Француске са 1 : 0, а први гол за тим на Светском првенству постигла је Маринет Пишон у 84. минуту, као резултат тога, Француска и Норвешка су остале изједначене на другом месту са могућношћу троструког изједначења на крају групне фазе.[38]

Норвешка се опоравила од пораза од Бразила победивши Јужну Кореју резултатом 7 : 1 и пласирала се у четвртфинале као другопласирани тим у групи. Дагни Мелгрен је два пута погодила у првом полувремену и такође забележила две асистенције на голове Солвеиге Гулбрандсен у петом минуту и Маријане Петерсен пре полувремена. Дефанзивац Брит Сандаун је постигла погодак из волеја са 30 yd (27 m) почетком другог полувремена, а у записник јој се придружила Линда Ермен, која је ушла у меч као замена у 69. минуту и два пута погодила на крају меча Ким Ђин-хе је дала утешни гол, први за своју нацију на Светском првенству, искористила је грешку у одбрани Норвешке у 75. минуту.[39] Бразил је повео против Француске у последњој утакмици групне фазе у 58. минуту голом Катје, али је у надокнади времена Францускиња Пишон. Утакмица је завршена нерешеним резултатом 1 : 1, тиме је Бразил завршио на првом месту у групи и пласирао се у четвртфинале.[40]

Норвешка  (2 : 0)  Француска
  • Анита Рап  47’
  • Дагни Мелгрен  66’
Извештај
Гледалаца: 24.347[41]
Судија: Кари Сиц (САД)
Бразил  (3 : 0)  Јужна Кореја
  • Марта  14’ (пен.)
  • Катја Тејшејра да Силва  55’, 62’
Извештај
Гледалаца: 34.144[41]
Судија: Теми Огстон (Аустралија)
Норвешка  (1 : 4)  Бразил
  • Мариан Петерсен  45’
Извештај
  • Данијела Алвес Лима  26’
  • Розана дос Сантос Августо  37’
  • Марта  59’
  • Катја Тејшејра да Силва  68’
Гледалаца: 16.316[41]
Судија: Ксонам Агбоји (Того)
Француска  (1 : 0)  Јужна Кореја
  • Маринет Пишон  84’
Извештај
Гледалаца: 16.316[41]
Судија: Џанг Дунггинг (Кина)
Јужна Кореја  (1 : 7)  Норвешка
  • Ким Јин-хи  75’
Извештај
  • Солвег Гулбрандсен  5’
  • Дагни Мелгрин  24’, 31’
  • Маријан Петерсен  40’
  • Брит Сандун  52’
  • Линда Ермен  80’, 90’
Гледалаца: 14,356[41]
Судија: Тами Огстон (Аустралија)
Француска  (1 : 1)  Бразил
  • Маринет Пижон  90+2’
Извештај
  • Катја Тејшејра да Силва  58’
Гледалаца: 170618[41]
Судија: Кристина Бабадак (Румунија)

Група Ц

уреди
Главни чланак: Светско првенство у фудбалу за жене 2003. − група Ц
Поз.Тим
ОПНИГДГПГРБод.Квалификација
1  Немачка3300132+119Квалификовала се за нокаут фазу
2  Канада320175+26
3  Јапан310276+13
4  Аргентина3003115−140
Извор: FIFA

Група Ц укључивала је вицешампионе Немачку из 1995., вицешампиона Северне Америке Канаду, Јапан, који се квалификовао кроз интерконтинентални плеј-оф и дебитанте Аргентину.[16][19] У првом мечу прве утакмице у групи у Колумбусу, Кристин Синклер је постигла свој први гол на Светском првенству за жене у четвртом минуту са ударцем главом главом и довела Канаду до вођства. Немачка је потом изједначила из једанаестерца пре полувремена, досуђеног за играње руком, затим је постигла још три гола, по један гол Биргит Принц и резерва Керстин Гарефрекес.[42] Други меч у Колумбусу завршен је тако што је Аргентина поражена од Јапана резултатом 6 : 0, уз два гола Хомаре Саве и хет-трик који је постигла Мио Отани у периоду од осам минута у другом полувремену. Аргентина је изгубила нападача Наталију Гати због црвеног картона у 39. минуту, отварајући могућности нападима Јапанки.[43]

Даблхедер другог меча, такође одигран у Колумбусу, завршио се победом Немачке над Јапаном од 3 : 0 и Канаде над Аргентином.[44] Немачка је искористила своје високе играче и физичку форму да искључи Јапан, ограничавајући их на неколико шанси. Сандра Минерт је постигла погодак након скока после ударца из корнера у 23. минуту, а уследило је пар голова нападача Биргит Принц у 36. и 66. минуту, оба из одузетих лопти на средини терена.[45] Канада је остварила прву победу на Светском првенству у свом осмом мечу са два гола које је постигла Кристин Летам, која је такође изборила пенал у 19. минуту који је отворио гол против Аргентине.[46] Победа је поставила Канаду поравнату са Јапаном за друго место у групи, остављајући сценарио да победник узима све у њиховом међусобном мечу.[44]

Канада је изборила свој први пласман у четвртфинале савладавши Јапан са 3 : 1 у својој последњој утакмици групне фазе, упркос томе што је у 20. минуту примила гол који је постигла јапански везни играч Хомаре Сава. Латам је изједначила својим ударцем у 36. минуту, а Канада је повела после полувремена голом Кристин Синклер и ударцем Кара Ланга у 72. минуту.[47] Немачка је завршила на врху групе са три победе након пораза од Аргентине резултатом 6 : 1, укључујући четири гола постигнута у првом полувремену. Тим је изгубио дефанзивца Стефи Џонес због повреде колена у другом полувремену и дали утешни гол пре него што су аргентинке постигле још два гола на крају меча и и тиме поставиле крајњи резултат утакмице.[48]

Немачка  (4 : 1)  Канада
  • Бетина Вегман  39’ (пен.)
  • Стефани Готшлих  47’
  • Биргит Принц  75’
  • Керстин Гарефрекес  90+2’
Извештај
Гледалаца: 16.409[49]
Судија: Им Јун-џу (Јужна Кореја)
Јапан  (6 : 0)  Аргентина
Извештај
Гледалаца: 16.409[49]
Судија: Катрина Еловирта (Финска)
Немачка  (3 : 0)  Јапан
  • Сандра Минерт  23’
  • Биргит Принц  36’, 66’
Извештај
Гледалаца: 15.529[49]
Судија: Суели Тортура (Бразил)
Канада  (3 : 0)  Аргентина
  • Шармејн Хупер  19’ (пен.)
  • Кристин Латам  79’, 82’
Извештај
Гледалаца: 15.529[49]
Судија: Никол Петиг (Швајцарска)
Канада  (3 : 1)  Јапан
Извештај
Гледалаца: 14.356[49]
Судија: Им Јун-џу (Јужна Кореја)
Аргентина  (1 : 6)  Немачка
  • Јанина Гајтан  71’
Извештај
  • Марен Мајнерт  3’, 43’
  • Бетина Вегман  24’ (пен.)
  • Биргит Принц  32’
  • Кони Полерс  89’
  • Мартина Милер  90+2’
Гледалаца: 17.618[49]
Судија: Бола Елизабет Абидој (Нигерија)

Група Д

уреди
Главни чланак: Светско првенство у фудбалу за жене 2003. − група Д
Поз.Тим
ОПНИГДГПГРБод.Квалификација
1  Кина321031+27Квалификовала се за нокаут фазу
2  Русија320152+36
3  Гана310225−33
4  Аустралија301235−21
Извор: ФИФА

Првобитни домаћини и Кина из вицешампиони из 1999. године, су постављени у Групу Д, где ће играти заједно са афричким вицешампионом Ганом, шампионом Океаније, Аустралијом и четвртфиналисткињом из 1999. Русијом.[16] Аустралија је наставила низ без победе на Светском првенству за жене изгубивши од Русије са 2 : 1 у првом мечу, упркос томе што је повела са 1 : 0 у 38. минуту голом Кели Голебовски. Русија је минут касније изједначила меч аутоголом Дијане Алагић, а Елена Фомина је у 89. минуту постигла свој други гол ударцем са ивице казненог простора.[50] Кина, која се сматра фаворитом за прво место у групи, победила је Гану са 1 : 0 у првом мечу голом Суен Вен, која је био најбољи стрелац на Светском првенству 1999. године.[51]

Русија је обезбедила пласман у четвртфинале савладавши Гану са 3 : 0 у свом другом мечу, чиме су заузели прво место у групи. Резултат су отворили у 36. минуту слободним ударцем Марине Саенко, након чега су уследила још два ударца и голови из близине у другом полувремену Наталије Барбашина и Олге Летјушове.[52] Фаворити групе Кина је неочекивано примила гол од Аустралије у првом полувремену меча, који је постигла у 28. минуту везиста Хедер Гариок, чиме су „Матилдас” поправили свој негативни рекорд на Светском купу. Потенцијално изједначење у првом полувремену није искористила Суен Вен, њен ударац је одбранила са линије голман Аустралије Шерил Солсбери, али је Баи Ђе успела да постигне гол убрзо после полувремена како би тиме изједначила резултат ипоставила коначен резилтат утакмице реми.[53]

Аустралија је наставила свој низ без победе на Светском првенству након што је изгубила са 2 : 1 у последњој утакмици групне фазе против Гане, која је такође елиминисана од пласмана у четвртфинале. Ганска нападачица Алберта Саки, која је проглашена за најбољу фудбалерку Африке, постигла је два гола у року од пет минута пред крај првог полувремена, једном из даљине, а други из скока.[54] Хедер Гариок је смањила предност у 61. минуту својим голом и Аустралија је кренула да притиска за изједначење, али није успела да постигне гол и завршила је на дну групе.[55] Кина се квалификовала у четвртфинале елиминацијом Аустралије и победила Русију резултатом 1 : 0 и завршила на првом месту у групи.[54] Баи Ђе је постигла једини гол на мечу у 16. минуту, упркос 18 шутева Кине, од којих је седам одбранио руски голман Ала Волкова.[56]

Аустралија  (1 : 2)  Русија
  • Кели Голебиовски  38’
Извештај
  • Дијана Алагић  39’ (а.г.)
  • Елена Фомина  89’
Гледалаца: 15.239[57]
Судија: Бола Елизабет Абидој (Нигерија)
Кина  (1 : 0)  Гана
  • Суен Вен  29’
Извештај
Гледалаца: 15.239[57]
Судија: Соња Денонкурт (Канада)
Гана  (0 : 3)  Русија
Извештај
  • Марина Саенко  36’
  • Наталија Барбашина  54’
  • Олга Летјушова  80’
Гледалаца: 13.929[57]
Судија: Кери Сиц (САД)
Кина  (1 : 1)  Аустралија
  • Бај Ђе  46’
Извештај
  • Хедер Гериок  28’
Гледалаца: 13.929[57]
Судија: Катрина Еловирта (Финска)
Гана  (2 : 1)  Аустралија
  • Алберта Саки  34’, 39’
Извештај
  • Хедер Гариок  61’
Гледалаца: 19.132[57]
Судија: Ксонам Агбој (Того)
Кина  (1 : 0)  Русија
  • Беј Ђе  16’
Извештај
Гледалаца: 19.132[57]
Судија: Флоренсија Романо (Аргентина))

Нокаут фаза

уреди
Главни чланак: Светско првенство у фудбалу за жене 2003. − нокаут фаза


 
ЧетвртфиналеПолуфиналеФинале
 
          
 
1. октобар – Фоксборо
 
 
  Сједињене Државе1
 
5. октобар – Портланд
 
  Норвешка0
 
  Сједињене Државе0
 
2. октобар – Портланд
 
  Немачка3
 
  Немачка7
 
12. октобар – Карсон
 
  Русија1
 
  Немачка (з. г.)2
 
1. октобар – Фоксборо
 
  Шведска1
 
  Бразил1
 
5. октобар – Портланд
 
  Шведска2
 
  Шведска2
 
2. октобар – Портланд
 
  Канада1Утакмица за треће место
 
  Кина0
 
11. октобар – Карсон
 
  Канада1
 
  Сједињене Државе3
 
 
  Канада1
 

Четвртфинале

уреди
Бразил  (1 : 2)  Шведска
Извештај
  • Викторија Сандел Свенсон  23’
  • Малин Андерсон  53’
Гледалаца: 25.103[58]
Судија: Џанг Дунгинг (Кина)
Сједињене Државе  (1 : 0)  Норвешка
  • Еби Вамбак  24’
Извештај
Гледалаца: 25.103[58]
Судија: Никол Петиг (Швајцарска)
Немачка  (7 : 1)  Русија
  • Мартина Милер  25’
  • Сандра Минерт  57’
  • Пиа Вундерлик  60’
  • Керстин Гарефрекес  62’, 85’
  • Биргит Принц  80’, 89’
Извештај
  • Елена Данилова  70’
Гледалаца: 20.012[58]
Судија: Им Еун-ђу (Јужна Кореја)
Кина  (0 : 1)  Канада
Извештај
  • Чармејн Хупер  7’
Гледалаца: 20.012[58]
Судија: Кери Сиц (САД)

Полуфинале

уреди
Сједињене Државе  (0 : 3)  Немачка
Извештај
  • Керстин Гарефрекес  15’
  • Марен Мејнерт  90+1’
  • Биргит Принц  90+3’
Гледалаца: 27.623[58]
Судија: Соња Денонкурт (Канада)
Шведска  (2 : 1)  Канада
  • Малин Мострем]  79’
  • Јозефин Егвист  86’
Извештај
  • Кара Ланг  64’
Гледалаца: 27.623[58]
Судија: Катрина Еловирта (Финска)

Утакмица за треће место

уреди
Сједињене Државе  (3 : 1)  Канада
  • Кристин Лили  22’
  • [Шенон Бокс  51’
  • Тифени Милбрет  80’
Извештај
Гледалаца: 25.253[58]
Судија: Теми Огстон (Аустралија)

Финале

уреди
Главни чланак: Финале Светског првенства у фудбалу за жене 2003.
Немачка  (2 : 1)  Шведска
  • Марен Мајнерт  46’
  • Нија Кинцер  98'
Извештај
  • Хана Љунгерг  41’
Гледалаца: 26.137[59]
Судија: Кристина Бабадак Јинеску (Румунија)

Референце

уреди
  1. ^ Cockerill, Michael (26. 10. 2000). „Women's World Cup failure hastens merger talks”. Sydney Morning Herald. стр. 8. Архивирано из оригинала 6. 7. 2019. г. Приступљено 6. 7. 2019 — преко Newspapers.com. 
  2. ^ а б в Hersh, Philip (11. 4. 2003). „SARS threat may move World Cup”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 6. 7. 2019. г. Приступљено 6. 7. 2019. 
  3. ^ Jones, Grahame L. (7. 4. 2003). „SARS Threatens Staging of Women's World Cup”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 12. 8. 2014. г. Приступљено 31. 7. 2012. 
  4. ^ Hersh, Philip (4. 5. 2003). „SARS costs China Women's World Cup”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 6. 7. 2019. г. Приступљено 6. 7. 2019. 
  5. ^ „SARS: FIFA executive decides to relocate FIFA Women's World Cup 2003”. FIFA.com. 3. 5. 2003. Архивирано из оригинала 28. 7. 2018. г. Приступљено 19. 6. 2018. 
  6. ^ „China paid $1.5m for losing women's world cup”. Sydney Morning Herald. Agence France-Presse. 20. 9. 2003. Архивирано из оригинала 1. 7. 2017. г. Приступљено 30. 10. 2012. 
  7. ^ а б Longman, Jere (27. 5. 2003). „U.S. Replaces China As Host of Soccer's Women's World Cup”. The New York Times. стр. D1. Архивирано из оригинала 8. 9. 2018. г. Приступљено 1. 11. 2012. 
  8. ^ Hersh, Philip (16. 9. 2003). „Women's soccer league folds on eve of World Cup”. Chicago Tribune. стр. 1. Архивирано из оригинала 1. 3. 2021. г. Приступљено 12. 7. 2019. 
  9. ^ а б Jones, Grahame L. (17. 6. 2003). „World Cup Leans to the West”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 18. 8. 2016. г. Приступљено 13. 5. 2019. 
  10. ^ а б в Longman, Jere (13. 6. 2003). „World Cup To Skip New York”. The New York Times. стр. D1. Архивирано из оригинала 16. 11. 2018. г. Приступљено 15. 11. 2018. 
  11. ^ Longman, Jere (17. 9. 2003). „SOCCER; The Group Dynamics of the Women's World Cup”. The New York Times. Архивирано из оригинала 8. 8. 2014. г. Приступљено 31. 7. 2012. 
  12. ^ FIFA Technical Study Group 2003, стр. 31
  13. ^ FIFA Technical Study Group (2003). FIFA Women's World Cup USA 2003 Report and Statistics (PDF) (Извештај). Fédération Internationale de Football Association. стр. 90—101. OCLC 85347862. Архивирано (PDF) из оригинала 7. 7. 2019. г. Приступљено 21. 5. 2019. 
  14. ^ „Participants to the FIFA Women's World Cup 2003”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 2. 12. 2002. Архивирано из оригинала 7. 7. 2019. г. Приступљено 6. 7. 2019. 
  15. ^ „Japan settle FIFA Women's World Cup line-up”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 14. 7. 2003. Архивирано из оригинала 7. 7. 2019. г. Приступљено 6. 7. 2019. 
  16. ^ а б в г Longman, Jere (17. 9. 2003). „The Group Dynamics of the Women's World Cup”. The New York Times. стр. D4. Архивирано из оригинала 7. 7. 2019. г. Приступљено 6. 7. 2019. 
  17. ^ а б „FIFA Women's World Cup 2003 to be held in USA” (Саопштење). Fédération Internationale de Football Association. 26. 5. 2003. Архивирано из оригинала 12. 5. 2019. г. Приступљено 12. 5. 2019. 
  18. ^ „No change among "Big Five" at top”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 11. 1. 2004. Архивирано из оригинала 7. 7. 2019. г. Приступљено 6. 7. 2019. 
  19. ^ а б в Zeigler, Mark (18. 7. 2003). „Tournament draw: Group breakdown”. San Diego Union-Tribune. стр. D10. 
  20. ^ „2004 Olympic Football Tournaments” (PDF). FIFA. стр. 132. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 12. 2009. г. Приступљено 23. 5. 2019. 
  21. ^ Посета
  22. ^ Longman, Jere (18. 7. 2003). „U.S. Women In Hard Group In World Cup”. The New York Times. стр. D1. Архивирано из оригинала 7. 7. 2019. г. Приступљено 6. 7. 2019. 
  23. ^ „Regulations FIFA Women's World Cup USA 2003” (PDF). FIFA. јун 2003. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 5. 2005. г. Приступљено 23. 9. 2019. 
  24. ^ Longman, Jere (18. 7. 2003). „U.S. Women In Hard Group In World Cup”. The New York Times. стр. D1. Архивирано из оригинала 7. 7. 2019. г. Приступљено 6. 7. 2019. 
  25. ^ Jones, Grahame L. (21. 9. 2003). „North Korea's Start Is Fast and Furious”. Los Angeles Times. стр. D6. Архивирано из оригинала 7. 7. 2019. г. Приступљено 6. 7. 2019 — преко Newspapers.com. 
  26. ^ Goff, Steven (22. 9. 2003). „U.S. Shakes Off Rust, Sweden”. The Washington Post. стр. D1. 
  27. ^ „Svensson's goal sends Sweden over N. Korea”. The Baltimore Sun. 26. 9. 2003. стр. D3. Архивирано из оригинала 11. 7. 2019. г. Приступљено 11. 7. 2019 — преко Newspapers.com. 
  28. ^ Longman, Jere (26. 9. 2003). „The Questions Are Fading After Hamm's 2 Goals”. The New York Times. стр. D1. Архивирано из оригинала 11. 7. 2019. г. Приступљено 11. 7. 2019. 
  29. ^ Dell'Apa, Frank (26. 9. 2003). „US women are in total control”. The Boston Globe. стр. E1. 
  30. ^ Oller, Rob (29. 9. 2003). „Strong second half lifts Sweden to win”. The Columbus Dispatch. стр. E16. 
  31. ^ Longman, Jere (29. 9. 2003). „With Norway Looming, U.S. Shows Off Depth”. The New York Times. стр. D1. Архивирано из оригинала 12. 7. 2019. г. Приступљено 11. 7. 2019. 
  32. ^ Jones, Grahame L. (29. 9. 2003). „U.S. Dominant as Hamm, Others Sit”. Los Angeles Times. стр. D1. Архивирано из оригинала 12. 7. 2019. г. Приступљено 11. 7. 2019. 
  33. ^ Jones, Grahame L. (21. 9. 2003). „North Korea's Start Is Fast and Furious”. Los Angeles Times. стр. D6. Архивирано из оригинала 7. 7. 2019. г. Приступљено 6. 7. 2019 — преко Newspapers.com. 
  34. ^ а б в г „FIFA Women's World Cup USA 2003 – Report and Statistics” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. стр. 93—100. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 12. 2011. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  35. ^ Dell'Apa, Frank (21. 9. 2003). „Shutouts are strong evidence”. The Boston Globe. стр. C4. Архивирано из оригинала 7. 7. 2019. г. Приступљено 7. 7. 2019 — преко Newspapers.com. 
  36. ^ Graham, Glenn P. (22. 9. 2003). „Brazil's old-new mix sinks South Korea, 3–0”. The Baltimore Sun. стр. D3. Архивирано из оригинала 7. 7. 2019. г. Приступљено 7. 7. 2019 — преко Newspapers.com. 
  37. ^ Straus, Brian (25. 9. 2003). „No Way, Norway: Brazil Powers to a 4–1 Win”. The Washington Post. стр. D10. Архивирано из оригинала 12. 7. 2019. г. Приступљено 11. 7. 2019. 
  38. ^ McKee, Sandra (25. 9. 2003). „Pichon, France defeat South Korea, 1–0”. стр. E2. Архивирано из оригинала 12. 7. 2019. г. Приступљено 11. 7. 2019 — преко Newspapers.com. 
  39. ^ Dell'Apa, Frank (28. 9. 2003). „Norway surges toward the US”. The Boston Globe. стр. C1. Архивирано из оригинала 12. 7. 2019. г. Приступљено 11. 7. 2019 — преко Newspapers.com. 
  40. ^ McKee, Sandra (28. 9. 2003). „Brazil wins group despite lapse for 1–1 tie”. The Baltimore Sun. стр. E3. Архивирано из оригинала 12. 7. 2019. г. Приступљено 11. 7. 2019 — преко Newspapers.com. 
  41. ^ а б в г д ђ „FIFA Women's World Cup USA 2003 – Report and Statistics” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. стр. 93—100. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 12. 2011. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  42. ^ Korobanik, John (21. 9. 2003). „Dud in opener”. Edmonton Journal. стр. C1. Архивирано из оригинала 9. 7. 2019. г. Приступљено 9. 7. 2019 — преко Newspapers.com. 
  43. ^ Baptist, Bob (21. 9. 2003). „Japanese take advantage of situation”. The Columbus Dispatch. стр. E15. 
  44. ^ а б Korobanik, John (25. 9. 2003). „Single match to decide Canada's soccer fate”. Calgary Herald. стр. D1. Архивирано из оригинала 12. 7. 2019. г. Приступљено 11. 7. 2019 — преко Newspapers.com. 
  45. ^ Merz, Craig (25. 9. 2003). „Germans don't waste size advantage while raising record to 2–0”. The Columbus Dispatch. стр. D4. 
  46. ^ Merz, Craig (25. 9. 2003). „Canadians chalk up first win in Women's World Cup play”. The Columbus Dispatch. стр. D4. 
  47. ^ Korobanik, John (28. 9. 2003). „Canada finds its game just in time”. Edmonton Journal. стр. C1. Архивирано из оригинала 12. 7. 2019. г. Приступљено 12. 7. 2019 — преко Newspapers.com. 
  48. ^ Graham, Glenn P. (28. 9. 2003). „Germany prevails, 6–1, but defender Jones out”. The Baltimore Sun. стр. E3. Архивирано из оригинала 12. 7. 2019. г. Приступљено 12. 7. 2019 — преко Newspapers.com. 
  49. ^ а б в г д ђ „FIFA Women's World Cup USA 2003 – Report and Statistics” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. стр. 93—100. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 12. 2011. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  50. ^ Gutierrez, Paul (22. 9. 2003). „Russia Wins With Goal in Waning Minutes”. Los Angeles Times. стр. D14. Архивирано из оригинала 10. 7. 2019. г. Приступљено 9. 7. 2019 — преко Newspapers.com. 
  51. ^ Dillman, Lisa (22. 9. 2003). „Sun Has a Solid Body of Work”. Los Angeles Times. стр. D14. Архивирано из оригинала 10. 7. 2019. г. Приступљено 9. 7. 2019 — преко Newspapers.com. 
  52. ^ Leon Moore, David (26. 9. 2003). „Russians will be team to watch in quarterfinals”. USA Today. стр. C9. 
  53. ^ Robledo, Fred J. (26. 9. 2003). „Group D: Matildas nearly waltz off with huge upset”. Los Angeles Daily News. стр. S7. Архивирано из оригинала 12. 7. 2019. г. Приступљено 12. 7. 2019 — преко The Free Library. 
  54. ^ а б Dillman, Lisa (29. 9. 2003). „China Advances Easily”. Los Angeles Times. стр. D14. Архивирано из оригинала 12. 7. 2019. г. Приступљено 12. 7. 2019 — преко Newspapers.com. 
  55. ^ Buker, Paul (29. 9. 2003). „Ghana wins its farewell waltz”. The Oregonian. стр. E1. 
  56. ^ Nolen, John (29. 9. 2003). „China wins despite night of questions”. The Oregonian. стр. E15. 
  57. ^ а б в г д ђ „FIFA Women's World Cup USA 2003 – Report and Statistics” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. стр. 93—100. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 12. 2011. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  58. ^ а б в г д ђ е „FIFA Women's World Cup USA 2003 – Report and Statistics” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. стр. 93—100. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 12. 2011. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  59. ^ „FIFA Women's World Cup USA 2003 – Report and Statistics” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. стр. 93—100. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 12. 2011. г. Приступљено 7. 1. 2020. 

Спољашње везе

уреди
Светско првенство у фудбалу за жене 2003. на Викимедијиној остави.
Преузето из „https:https://www.how.com.vn/wiki/index.php?lang=sr&q=Светско_првенство_у_фудбалу_за_жене_2003.&oldid=27430709”
🔥 Top keywords: Главна странаЛука ЈовићЕвропско првенство у фудбалу 2024.Раде БогдановићГабријел ЛундбергФудбалска репрезентација СрбијеЈан ОблакЕвропско првенство у фудбалуДраган Стојковић ПиксиДоналд СадерландМијат ГаћиновићЛамин ЈамалДушан ВлаховићАлександар МитровићПетар Стојановић (фудбалер, 1995)Бењамин ШешкоДушан ТадићВељко БирманчевићПосебно:ПретражиПредраг РајковићЛазар СамарџићНико ВилијамсСтрахиња ПавловићФудбалска репрезентација СловенијеЕвропско првенство у фудбалу 2020.Северна КорејаТорнике ШенгелијаСветско првенство у фудбалуСергеј Милинковић СавићВијетнамСрбијаСофија МилошевићКичмаИван Илић (фудбалер)Матјаж КекЦрна свадба (2. сезона)Александар ЈанковићФудбалска репрезентација ШпанијеГоби