Списак краљева Сумера

Сумерски попис краљева је древни текст писан на сумерском језику који наводи краљеве Сумера из сумерских владарских династија.[1][2]

Опис

уреди

Попис сумерских краљева бележи имена краљева, дужину њихове владавине као и седишта краљевства. Владарске династије су подељене по градовима који су били седишта краљевства. Седиште краљевства се преносило од града до града војним освајањима пошто је код Сумера било устаљено веровање да је краљевање дар богова. По веровању бог Енки је донео цивилизацију у Ериду па је тако и Ериду постао прво седиште краљевства.[1]

На почетку пописа се налазе митолошки владари Сумера, а први историјски владар на списку је, чије је постојање доказано материјалним доказима, Ен-ме-бараге-си од Киша. Међутим не сме се искључити могућност да имена владара ранијег периода припадају историјским личностима које су временом постале легендарне.

Попис сумерских краљева је најважнији документ за хронологију Блиског истока у 3 миленијуму п. н. е. Постоје и одређене потешкоће у стварању прецизне хронологије због бројних династија које су владале истовремено у различитим градовима.

Рано бронзано доба I

уреди

Пред-династијски краљеви владају Сумером оријентационо пре 2900. п. н. е.

ВладариЕпитетДужина владавинеПриб. датумНапомене
Прво краљевство је почело у Ериду
Алулим28800 година
Алалнгар36000 година
Краљевање прелази у Бад-тибира
Ен-мен-лу-ана43200 година
Ен-мен-гал-ана28000 година
Думузи Пастирпастир36000 година
Краљевање прелази у Лараг
Ен-сипад-зид-ана28800 година
Краљевање прелази у Зимбир
Ен-мен-дур-ана21000 година
Краљевање прелази у Шуруппаг
Убара-туту18600 година
око 2900. п. н. е.Период Великог потопа[оспорено ]

Рано бронзано доба II

уреди

Рани династијски период I

уреди

Прва династија Киша

уреди
ВладариЕпитетДужина владавинеПриб. датумНапомене
Након потопа краљевство прелази у Киш након 2900. п. н. е.
Нгушур1200 година
Куласина-бел960 година
Нангишлишма670 година
Ен-тарах-ана420 година
Бабум300 година
Паннум840 година
Калибум960 година
Калумум840 година
Зукуакуип900 година
Атаб600 година
Масхдасин Атабов840 година
Арвиумсин Масхадов720 година
Етанапастир који се попео на небо и објединио стране земље1500 година
Балихсин Етанин400 година
Ен-мен-нуна660 година
Мелем-кишсин Ен-мен-нуаин900 година
Барсал-нуна1200 година
Замугсин Барсал-нуаин140 гоодина
Тизкуарсин Замугов305 година
Илку900 година
Илтасадум1200 година
Ен-мен-бараге-сионај који је натерао Елам да се покори900 годинаоко 2600. п. н. е.најстарији владар на списку који је археолошки потврђен
Ага од Кишасин ЕН-мен-бараге-сијев625 годинаоко 2600 год п. н. е.према миту савременик Гилгамеша од Урука

Прва династија Урука

уреди
ВладариЕпитетДужина владавинеПриб. датумНапомене
Прва династија Урука27—26 век п. н. е.
Меш-ки-анг-гашер од Е-анесин Утуов324 година
Енмеркарсин Ен-ки-анг-гашеров, краљ Унуга, онај који је саградио Унуг420 година
Лугалбандапастир1200 година
Думузирибар чији је град био Куара100 годинаоко 2600 год п. н. е
Гилгамешчији је отац био фантом, господар Кулабе126 годинаоко 2600 год п. н. е.савременик Аге од Киша
Ур-нунгалсин Гилгамешов30 година
Удул-каламасин Ур-нунгалов15 година
Ла-башум9 година
Ен-нун-тарах-ана8 година
Меш-хековач36 година
Мелем-ана6 година
Лугал-китун36 година
краљевање прелази у Ур

Рано бронзано доба III

уреди

Рани династијски период IIIa

уреди

Прва династија Ура

уреди
ВладариЕпитетДужина владавинеПриб. годинаНапомене
Прва династија Ура26 век п. н. е.
Меш-ане-пада80 година
Меш-ки-анг-Наннасин Меш-ане-падов36 година
Елулу25 година
Балулу36 година
Краљевање прелази у Аван

Прва династија Авана

уреди
ВладариЕпитетДужина владавинеПриб. годинаНапомене
Прва династија Авана26 век п. н. е.
Три краља Авана356 година
Краљевање прелази у Киш

Друга династија Киша

уреди
ВладариЕпитетДужина владавинеПриб. годинаНапомене
Друга династија Киша26 век п. н. е.
Сусудапунији201 година
Дадасиг81 година
Мамагаллађар360 година
Калбумсин Мамагалов195 година
Туге360 година
Мен-нунасин Тугеов180 година
Енби-Иштар290 година
Лугалнгу360 година
Краљевање прелази у Хамази

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Van De Mieroop Marc (2004). A History of the Ancient Near East. Blackwell. стр. 41. ISBN 978-0-631-22552-2. 
  2. ^ von Soden Wolfram, Donald G. Schley, translator (1994). The Ancient Orient. Wm. B. Eerdmans. стр. 47. ISBN 978-0-8028-0142-5. 

Литература

уреди