Шеснаест тимова који су се пласирали у плејоф, по осам из обе дивизије, играли су елиминаторни турнир у серијама на четири добијене утакмице кроз четири фазе такмичења (четвртфинале конференције, полуфинале конференције, финале конференције и Стенли куп финале).
Минесота вајлдси пласирали су се први пут у плејоф у својој тек трећој сезони у НХЛ лиги. Минесота је такође, као аутсајдер у свом плејоф дебију, успела да се домогне финала Западне конференције иако је у обе претходне серије морала да сустиже предност противника од 3-1.
Упркос поразу од "ђавола" у финалу, голман Анахајма Жан-Себастијен Жигер заслужио је Кон Смајтов трофеј као најкориснији играч плејофа (МВП), што је тек пети пут да је ово признање додељено играчу поражене екипе.
У плејоф су се пласирали шампиони свих шест дивизија и по пет најбољих екипа из сваке конференције на основу коначне табеле након завршетка регуларног дела сезоне 2002/03, укупно 16 тимова, по осам из сваке конференције. Тимовима су додељене позиције 1-8 на основу пласмана у својој конференцији.
Тимови чије је име уписано на левој страни табеле, код сваког пара, имали су предност домаћег терена у серији и прве две утакмице су играли код куће.[1]
Позиције од (1) до (8) представљале су носиоце у конференцији и одређивале предност домаћег терена у прве три рунде плејофа. У финалу купа предност домаћег терена се одређивала на основу лигашке табеле па је Њу Џерзи (108 бодова) прве две утакмице против Анахајма (95 бодова) играо код куће.
Статистика је преузета са званичног сајта НХЛ лиге.[2]
(Легенда:ОУ-одигране утакмице; П-победе; И-изгубљене утакмице; ГД-дати голови; ГП-примљени голови; ГДУ-просек датих голова по утакмици; ГПУ-просек примљених голова по утакмици; ИВ-реализација играча више; ИМ-одбрана са играчем мање)
Њу Џерзи девилси
Анахајм мајти дакси
Отава сенаторси
Минесота вајлдси
