Еоцен

(преусмерено са Eocen)

Еоцен (од старогрчких речи ἠώς-ēṓs = зора и καινός= нова; нова зора) је геолошка епоха у ери кенозоика, трајао је од 56 до 33,9 милиона година. Назив симболише појаву нове фауне која се развила у овој епохи.

Епоха еоцена позната је као „мезонумулитик” јер се у њој нагло развијају Нумулити. Трајао је око 20 милиона година. Биљне врсте из мезозоика изумиру, а заступљене су породице жбунастих тропских биљних заједница: Proteacea, Amentacea, а најзаступљенији су родови Eucalyptus и палме (Cocos, Phoenix). Заједнице умереног појаса су још увек ретке (Quercus и Pinus). Сисари се снажно развијају, јављају се први представници коња висине вука, први јелени, тапири, волови и први торбари и месождери. У морима живе нумулити, пужеви, шкољке од којих неки и данас живе у тропским морима.

Еоцен је на основу седимената у Паратетису био подељен на доњи, средњи и горњи еоцен. У еоцену се јављају две области развића: северни (у области Северног и Аралско-туркестанског мора) и јужни (преостали део Тетиса). У северном делу седименти су представљени песковима, кречњацима, пешчарима и лапорцима. За време еоцена Тетис покрива и веће делове Европе. Еоценски седименти учествују у грађи Јадранског приморја. У доњем еоцену таложени су милолски кречњаци, у средњем алвеолински, а у средњем и горњем нумулитски кречњаци.

Алпска орогенеза се наставља појачано. У еоцену се одвија пиринејска фаза, као једна од најзначајнијих током орогенезе. Током ове фазе најзначајнија убирања су у Пиринејима. Тетис плави просторе на југу Европе и шири се према северу до Чешке масе, Карпата, Кавказа и преко Провансалског залива повезује се са Северним морем. Магматизам је оживео као и вулканизам у Северозападној Европи. Тетис је нагло увећан према северу. У Европи се и даље одржава Северно море, које је на истоку повезано са Аралско-туркестанским морем, а Провелинским заливом и са Тетисом. У распореду континената нема већих промена. Континенти јужне хемисфере уобличују своје контуре. Пиринејском фазом снижене су и рашчлањене неке планине настале ларамијском фазом. Денудација и ерозија су смањене. Реке Европе усмерене су ка Северном мору, реке северне и јужне Америке према Атлантском океану, а реке Азије ка Аралско-туркестанском мору и Великом океану. Клима је азонална и променљива. Вегетација указује на влажну и топлу климу. Од минералних сировина најчешћи су каустобиолити, нафта и угаљ (Румунија, Албанија, Еквадор, Перу, Тексас...)

Подела

уреди

Еоцен је епоха палеогена и према ICS дели се на четири века: приабониј, бартониј, лутетиј и ипресиј.[1]

Палеоген
ПериодаЕпохаВекПочетак (Ma)Крај (Ma)
Палеоген
ОлигоценХатиј27,8223,03
Рупелиј33,927,82
ЕоценПриабониј37,7133,9
Бартониј41,237,71
Лутетиј47,841,2
Ипресиј56,047,8
ПалеоценТанетиј59,256
Селандиј61,659,2
Даниј66,061,6

Извори

уреди
  1. ^ „International Stratigraphic Chart v2018/08”. International Commission on Stratigraphy. Приступљено 24. 3. 2021. 

Спољашње везе

уреди