Funkcijski analozi (funkcionalni analozi), su jedinjenja koja imaju slične fizičke, hemijske, biohemijske, ili farmakolološke osobine.[1] Primer funkcijskih analoga (i strukturnih analoga) su morfin i heroin. Funkcijski analozi ne moraju da imaju slične hemijske strukture, drugim rečima oni ne moraju da budu strukturni analozi. Primeri su klase lekova koji imaju sličan mehanizam akcije.[2][3]

Vidi još

уреди

Reference

уреди
  1. ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799. 
  2. ^ Ganellin, C. R.; Janos Fischer (2006). Analogue-based Drug Discovery. Weinheim: Wiley-VCH. ISBN 3-527-31257-9. 
  3. ^ Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803. 

Literatura

уреди
  • Ganellin, C. R.; Janos Fischer (2006). Analogue-based Drug Discovery. Weinheim: Wiley-VCH.