Занзибар (град)
Занзибар (свах. Zanzibar) је највећи град Занзибарског архипелага и главни град Занзибара, дела државе Танзаније у источној Африци. Административно, град се налази у административном региону Западни Занзибар. Године 2002. бројао је 205.870 становника, чиме је био 6. град по бројности у Танзанији.[1]
Занзибар Zanzibar | |
---|---|
![]() | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Регија | Западни Занзибар |
Становништво | |
Становништво | |
— 2002. | 205.870 |
Агломерација | 689.000 |
Географске карактеристике | |
Координате | 6° 09′ Ј; 39° 12′ И / 6.15° Ј; 39.20° И |
Временска зона | UTC+3 |
Занзибар се састоји од два дела која су традиционално била подељена потоком, а данас великом улицом Creek Road:
- Стари део, „Камени град“ (свахили: Mji Mkongwe) историјско је средиште града и некадашња престоница Занзибарског султаната, који је од 2000. године уписан на УНЕСКО-ву листу места Светске баштине због своје архитектуре и јединствене културе.
- Ng'ambo (свахили за „Друга страна") новији је и много већи део града који је настао након Занзибарске револуције 1964. године и углавном га чине стамбене и пословне зграде, као нпр. кварт Мичензани.
Историја
уредиГрад Занзибар се налази на западном делу острва Занзибар и некада је био сеоско насеље и лука под управом Омана. Ту су настале прве камене грађевине око 1830. године, а султан Саид ибн Султан је 1840. године преместио своју престоницу из Маската у Камени град Занзибара. Након борбе за престо, Занзибар и Оман су се поделили 1861. године и Занзибар је постао престоница Занзибарског султаната. То просперитетно средиште трговине зачина, али и робљем, у 19. веку имало је добре односе с Британцима, али и Оманом, Персијом и Индијом.
Занзибар је остао главни град острва током колонијалног доба под британском управом (од 1890), али су га престигли Момбаса и Дар ес Салам.
Занзибарском револуцијом 1964. године уклоњен је султан, а социјалистичка влада Афро-ширази странке (АСП) је протерала неке арапске и индијске становнике с острва. Кад су се Тангањика и Занзибар ујединили у Републику Танзанију, Занзибар је задржао полунезависност с локалном владом која столује управо у Каменом граду.
Знаменитости
уреди![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ee/Zanzibar_stone_town_pano.jpg/400px-Zanzibar_stone_town_pano.jpg)
Занзибар Zanzibar | |
---|---|
![]() | |
Светска баштина Унеска | |
Званично име | Камени град, Занзибар |
Место | Занзибар град/запад, Sultanate of Zanzibar, Танзанија |
Координате | 6° 10′ Ј; 39° 12′ И / 6.17° Ј; 39.2° И |
Критеријум | културна: ii, iii, vi |
Референца | 173. |
Упис | 2000. (24. седница) |
Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/173 |
Камени град Занзибара је важно историјско и културно средиште источне Африке због своје архитектуре из 19. века која представља различите утицаје, од аутохтоне обалне свахили културе, до мешавине маварске, арапске, персијске, индијске и европске уметности.
Камени град се одликује лавиринтом улица с кућама, трговинама, базарима и џамијама, које су већином преуске за аутомобилски саобраћај. Куће на риви су веће и правилнијих облика, а име му потиче од употребе црвенкастог коралног камена за градњу. Традиционалне куће имају дугу црвенкасту клупу уз спољно прочеље (бараза) које су сужилиле као праг за време кишне сезоне, али и као место одмора и дружења. Такође, куће имају веранде одвојене од дворишта дрвеним балустрадама, а најзнаменитија су њихова раскошно изрезбарена дрвена врата и то у два стила: индијски, с полукружним врхом, и квадратна оманског стила. Њихови рељефи су обично исламски мотиви, али се могу наћи и индијски лотуси који симболизују богатство. Око 80% од 1709 старих кућа су у лошем стању због пропадања порозног коралног камена.
Од историјских грађевина ту су:
- Кућа чуда (Beit-al-Ajaib) на обали, из 1883. године - најпознатија занзибарска кућа и била је седиште странке АСП током револуције, а данас је део Свахили музеја
- Стара тврђава (Ngome Kongwe) из 17. века - надовезује се на Кућу чуда и била је оманска тврђава квадратног облика, а данас је културни центар с трговинама, радионицама и маленом ареном са свакодневним плесним и музичким представама
- Стара амбуланта (Ithnashiri Dispensaru) - најукрашенија зграда у граду с неокласичним штуко украсима, а у периоду 1887-1894. служила је као болница за сиромашне
- Султанова палата (Beit el-Sahle) из 19. века - данас музеј Занзибара
- Англиканска катедрала Христове Цркве - дело Едварда Стиреа, трећег бискупа Занзибара, а налази се испред највећег трга где се обављала трговина робовима. Данас је уз њу Музеј робовласништва и споменик робовима
- Католичка катедрала св. Јосипа - дело француских мисионара 1883.1897 године и има два масивна звоника
- Персијско купатило Хамамни - комплекс који су изградили архитекти из Шираза крајем 19. века, а затворен је 1920. године
Данас су ове грађевине главна туристичка атракција Танзаније и градска привреда увелико зависи од туризма.
Кућа чуда Атријум куће чуда Панорама Каменог града са Куће чуда Стара амбуланта Тврђава Занзибар Султанова палата Англиканска катедрала Црква Светог Јосипа Традиоционална дрвена врата Оманска и индијска дрвена врата